Šta su bile vesti u Jugoslaviji 16. aprila 1940. godine?

List Pravda pisao je o značaju filozofskog fakulteta, ali je odgovore na neka važna pitanja dao dekan filozofskog fakultera dr Miloš Trivunac.

Filozofski fakultet je nas najstariji fakultet i od samog postanka za našu zemlju je veoma važan. Njegova uloga i znacaj za našu čitavu drustvenu zajednicu ni danas nisu umanjeni. Od samog otvaranja ovaj fakultet se mogao pohvaliti velikim brojem studenata, ali su mnogi stručnjaci nakon samo par godina od otvaranja posumnjali u kvalitet nastave.

Dr Trivunac istakao je da generacije koje pristižu na fakultet od 1925-1926 pokazuju znatan boljitak u odnosu na ranije. Razlog tome leži u sređenijim i opštim prilikama života, kao i rednovnom radu škola.mogu da kažem da stojimo bolje sa uspehom đaka nego Minhenski univerzitet 1902. godine kada sam ja tamo učio.

Naši đaci sada dobro poznaju nemački i francuski jezik, koji su neizostavni delovi obrazovanja. Posebno je naglasio da je sve veći broj onih koji uče radi znanja, a ne samo radi dobijanja diplome.

Dekan Filozofskog fakulteta naveo je i da je odnos prema studentima veoma važan. Naš fakultet ima posebne grupe za razgovore sa studentima, razgovori se obavljaju čak i pojedinačno i tako se uklanjaju svi evenutalni problemi. Sve to radimo u cilju da unapredimo nastavu, ali i podstaknemo studente da se obrazuju za buduće pozive.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme, pre osamdeset godina pisao je o potrebi zajedničke saradnje svih žena.

Jelena Lazarević, jedna od prvih i najvatrenijih pobornika za žensko pravo glasa, feministkinja po ubeđenju, pisac mnogih poznatih knjiga kao što je „Engleskinje u srpskom narodu“, svojim prosvetnim radom i delima nesumnjivo je stekla pravo da govori o ženi i njenom delovanju u društvenoj zajednici.

Jedna od prvih žena profesora u Srbiji, Jelena Lazarević je pratila sve pojave ženskog pokreta, aktivno sarađivala i borila se perom za svoju ideologiju.

Jelena je za list Vreme, rekla da je ženski pokret u Srbiji još u povoju. Počeo je još u vreme Svetozara Markovića, a pojačao se za vreme Jovana Skerlića i sestara Ninković.

-Počeo je gotovo slučajno, istovremeno kada je Dragiša Lapčević pokrenuo socijalno pitanje. Tada je nastao ženski radnički pokret. Duša ovog pokreta bile su nastavnice, među kojima najvidnije mesto zauzima Nadežda Veljković, rekla je za list Vreme, Jelena Lazarević.

Pokret su vodile mlade žene koje su imale prilike da se školuju na strani, upoznaju strane zemlje i kulture, kao i da se upoznaju sa feminističkim pokretima u tim zemljama.

Ratovi koje je Srbija vodila u velikoj meri su uticali na položaj žena u našem društvu, naš pokret nastoji da to promeni.

Jelena Lazarević istakla je i to da će žene u buđenju feminističke svesti uspeti samo ako budu sarađivale i zajedno nosile tu ideju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.