Šta su jalovišta i kakve posledice mogu prouzrokovati?

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije objašnjava za Danas da su jalovišta zapravo isto što i deponija, odnosno, vrsta rudarske deponije.

„Tu se odlaže materijal nakon izdvajanja rude koja ima neku vrednost, isto kao što u svakodnevnom životu na deponiju bacamo ono što nam ne treba. To su dakle materijali iz kojih više ne može da se izvuče vrednost. Jalovišta mogu biti u različitim formama: tečna, polutečna, u čvrstom stanju. Ono što je problem jeste da se pri određenim pojavama u prirodi i oko nas, projektuju se na način da to što se stavlja na deponiju ne dođe u kontakt sa ostatkom životne sredine“, navodi Lekić.

Dodaje da je cela poenta u dobrom projektovanju jalovišta, da svi događaji koji se odigravaju u životnoj sredini ne utiču na to jalovište, odnosno da materije u njemu ne dođu u kontakt sa ostatkom životne sredine.

Događaji koji mogu dovesti do mešanja jalovišta sa životnom sredinom, pre svega sa podzemnim vodama, rekama i zemljištem, su zemljotresi, obilne padavine, klizišta i druge prirodne nepogode koje se dešavaju svuda oko nas.

„Bitna je i procena rizika koje nosi formiranje jalovišta na nekoj lokaciji. Dobro projektovanje podrazumeva da se proceni na primer koje bi bile maksimalne padavine na koje bi to jalovište bilo otporno. Obično se to računa na kiše koje padaju na hiljadu ili deset hiljada godina. Ono što je kod nas problem je što smo imali slučaj iz 2014. godine sa jalovištem rudnika Stolice koji je u istom regionu kao i projekat Jadar, gde je zbog bujičnih poplava došlo do provale brane na tom jalovištu, čime su zagađujuće materije prodrle u reku Jadar“, naglašava Lekić.

Ističe da je neophodno da se jalovište projektuje po najboljim svetskim standardima, kako bi verovatnoća katastrofe bila najmanje, međutim, kao i kod deponija, problem svega je da se obezbedi sigurnost da sanitarne deponije ne gore, podseća na slučaj gorenja deponije Duboko kod Užica, koja se u maju ove godine zapalila po drugi put, što govori da o njoj nismo dovoljno brinuli, iz čega se budi strepnja u kontekstu jalovina.

Ako dođe do iskopavanja litijuma, u zavisnosti od sadržaja jalovine koju bi taj rudnik imao, kada bi došlo do nesreće ili akcidenta na njenoj lokaciji, Lekić objašnjava da bi došlo do značajnih posledica u najbližem okruženju, a zatim i nizvodno u tom regionu.

„Akcidenti se takođe proračunavaju, trebalo bi da sastavni deo dokumentacije bude šta bi se dogodilo kada bi se nešto dogodilo, koje bi bile mere da se to ne dogodi i plus koje bi bile mere čak i da se dogodi šta bi se radilo. Svakako bi uticaj bio vrlo negativan kada bi došlo do kontakta materijala na jalovištu sa okruženjem. Koliko bi se brzo širilo zavisi od brzine reakcije u takvoj situaciji, isto kao i za požar“, zaključuje Lekić.

Podsećamo, Ustavni sud je 11. jula, na inicijativu kompanije Rio Tinto, koja je imala dozvolu za istražna prava i planira da otvori rudnik litijuma, ukinula Uredbu Vlade Srbije o ukidanju Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za projekt „Jadar“.

Vlada Srbije je četiri dana nakon toga donela Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.