Šta su pokazala dosadašnja istraživanja o efikasnosti vakcina protiv omikrona?

Dobra stvar je međutim što iako postoji pad i u pogledu efikasnosti koju vakcine pružaju od težih oblika bolesti i smrti, on nije toliko izražen.

Prethodno pomenuta studija iz Južne Afrike, koju su sproveli privatna osiguravajuća kuća „Discovery health“ i Južnoafrički savet za medicinska istraživanja, obuhvatila je 78,000 osoba inficiranih po svoj prilici omikron sojem.

Rezulati istraživanja predstvaljeni su medijima ove nedelje i oni pokazuju da je efikasnost Fajzer vakcine pala na oko 30 odsto u sprečavanju zaražavanja omikron varijantom (u slučaju delta soja bilo je procenjeno da je Fajzer cepivo efikasno oko 80 odsto).

Studija je takođe pokazala da je zaštita koju pruža Fajzer vakcina od hospitalizacije i smrtnog ishoda u slučaju zaražavanja novom varijantom i dalje visoka i iznosi 70 odsto.

Istraživanje međutim ima dva značajna ograničenja – prvo nije uzeto u obzir koliko je osoba pored primljene vakcine i preležalo kovid. Veruje se naime da je u Južnoafričkoj Republici ogromna većina ljudi bila izložena virusu. Postojanje takve „dvostruke“ zaštite – i prirodnog i vakcinalnog imuniteta – moglo je da utiče na procene o efikasnosti vakcine.

Takođe, istraživanje je obuhvatilo zaražene koji su oboleli u prethodne tri nedelje, što znači da nije bilo vremena da se kod svih razvije teža kliniča slika, pa se i procene o tome koliko dve doze Fajzerove vakcine štite od hospitalizacije i smrtnog ishoda moraju uzeti sa rezervom.

Upravo zato što ne postoji dovoljan protok vremena istraživači iz Velike Britanije ranije su kazali da ne mogu da procene koliku zaštitu od težeg oblika bolesti pružaju dve doze Fajzer vakcine. Oni su međutim naglasili da je zaštita od samog zaražavanja značajno manja u poređenju sa delta sojem.

Podaci iz UK takođe su pokazali da treća doza Fajzer ili Astrazeneka cepiva pruža u ranom periodu nakon primanja zaštitu od 70 do 75 odsto od zaražavanja. Ovo je u skladu sa  viđenjem koje je iznela sama kompanija Fajzer rekavši da dve doze njene vakcine po svoj prilici ne štite dovoljno od omikrona i da je za zaštitu od novog soja potrebna treća doza.

Ranija studija iz Južne Afrike pokazala je takođe da antitela nastala nakon primanja dve doze Fajzer vakcine imaju 40 puta manju sposobnost da neutrališu omikron varijantu u poređenju sa prethodnim varijantama.

Ovakav nalaz po svoj prilici znači da će se sa pojavom omikron soja češće dešavati proboj imuniteta, odnosno da će se zaražavati i vakcinisani. To međutim ne znači da postojeće vakcine neće štititi od hospitalizacije i smrtnih ishoda.

U radu koji su objavili nakon ovih prvih podataka istraživači su između ostalog napisali i da bi kombinacija prirodnog i vakcinalnog imuniteta, ili imuniteta pojačanog primanjem buster doze, trebalo da obezbedi određenu zaštitu od omikron soja.

-Ako je neutrališući kapacitet smanjen ili ako bledi kroz vreme, zaštita od zaražavanja će po svemu sudeći biti mala. Ipak, zaštita od teškog oblika bolesti, koja uključuje ćelijski imunitet, biće po svoj prilici očuvana – naveli su još istraživači.

Svetska zdravstvena organizacija navela je ove nedelje da se omikron soj, koji je do sada registrovan u oko 80-ak država, širi neverovatnom brzinom, kakva nije viđena ni kod jedne od prethodnih varijanti.

Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus kazao je da je i vrlo verovatno da se omikron nalazi i u drugim državama ali da nije otkriven.

On je takođe upozorio da su pojedinačne zemlje ubrzale svoje programe buster vakcinacije iako nema dovoljno dokaza da treća doza štiti od omikrona, podstakavši tako dalju nejednakost među državama u pogledu pristupa vakcinama.

– Ako okončamo nejednakost, okončaćemo pandemiju. Ako dozvolimo da se nejednakost nastavi, dozvolićemo nastavak pandemije, upozorio je direktor SZO.