Šta su pokazali rezultati testiranja: I đaci i roditelji žele promene na kombinovanom testu

Najveći broj đaka, 28,6 odsto, tada opredelio da polaže test iz biologije, dok je najmanje njih izabralo fiziku – samo osam odsto.

Četvrtina je rešavala test iz geografije, 18,3 odsto iz hemije, a 15 odsto odabralo je istoriju, pokazala je analiza Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koju je na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta predstavio pomoćnik ministra za osnovno obrazovanje Milan Pašić.

Na testiranju je u junu prošle godine učestvovao 60.021 učenik u 1.206 škola, što je oko 94 odsto od ukupnog broja učenika sedmog razreda.

Analiza je pokazala da je najbolje prosečno postignuće na republičkom nivou bilo na testu iz fizike, na kome su đaci u proseku imali 12,02 poena, a najlošije iz geografije – 9,33 boda. Iz biologije je prosek bio 9,41 poen, iz istorije 10,58 i biologije 9,41.

Na svakom testu učenici su mogli da osvoje najviše 20 poena, a za svaki tačno rešen zadatak dobijao se po jedan bod.

Nije bilo mogućnosti, kao na pravom završnom ispitu, da se delimično prizna zadatak, što je, prema obrazloženju nadležnih, uticalo na ovakve rezultate. Drugim rečima, da su testovi bodovani na način kako je uobičajeno na maloj maturi, prosečno postignuće bi sigurno bilo više.

Na ovom testiranju fokus nije bio ispitivanje učeničkih postignuća, stoga i rezultate treba gledati sa rezervom.

Učenici se nisu posebno pripremali, a informaciju da će biti testiranje su dobili dve nedelje pre održavanja.

Osim gradiva iz sedmog razeda, bilo je pitanja i iz lekcija koje su učili prethodnih godina, što je zahtevalo obnavljanje.

Ne treba zanemariti ni smanjenu motivaciju za testiranje, jer test nije bio za ocenu, mada je jedna od sugestija bila da nastavnici pri zaključivanju ocena vrednuju ako je neki učenik postigao dobar rezultat.

Sve ovo su nadležni naveli kao objektivne okolnosti koje su na koncu dovele do pomenutih rezultata.

Donosioci odluka su želeli da saznaju šta učenici misle o konceptu i sadržaju male mature, pa je u tu svrhu pripemljen i anonimni upitnik koji je posle testiranja popunilo oko 14.000 sedmaka.

Kao ključni razlog za izbor predmeta iz kojeg su rešavali test, 45 odsto učenika je reklo da iz njega ima najviše znanja. Za 37 odsto opredeljujuće je bilo to što odabrani predmet najviše vole, a četvrtina je kao razlog navela to što im se najviše sviđa kako radi nastavnik tog predmeta.

Oko 22 odsto đaka izabralo je predmet iz koga je po njihovom mišljenju gradivo najlakše, a na opredeljenje 7,5 odsto učenika uticao je izbor njihovih drugova i drugarica.

Na pitanje kako treba da izgleda sadržaj završnog ispita, 71 odsto đaka je reklo da, pored srpskog i matematike, na maloj maturi treba da postoji i treći test po izboru učenika (biologija, istorija, geografija, fizika ili hemija), petina se zalaže da kombinovani test ostane u dosadašnjem obliku, a sedam odsto misli da ministar treba da odluči koji će od pomenutih pet predmeta biti treći test u sklopu završnog ispita.

Oko 43 odsto anketiranih smatra da svaki test (bez obzira na njihov broj) treba da nosi isti broj bodova, 18 odsto kaže da najviše poena treba da nose srpski i matematika, 24 procenta ističe da prednost treba dati uspehu iz škole, a 15 odsto predlaže da se vrednuje samo onaj test na kome je učenik postigao najbolji rezultat.

Oko 52 odsto đaka više veruje rezultatima završnog ispita, a 48 odsto zaključnim ocenama iz osnovnme škole.

Prošle školske godine anketirano je oko 8.000 roditelja učenika osmog razreda koji su na isto pitanje izneli drugačije stavove: 64 odsto ima više poverenja u školske ocene, a 36 odsto u rezultate male mature.

Što se tiče bodovanja, 45 odsto roditelja misli da najviše bodova treba da nosi uspeh ostvaren u školi, 34 se zalaže da se svaki test isto vrednuje, 17 odsto misli da prednost treba dati srpskom i matematici, a četiri odsto kaže da treba bodovati samo test na kojem je učenik postigao najbolji rezultat.

Predlozi

Među komentarima roditelja bilo je različitih predloga – od toga da malu maturu treba ukinuti, da đaci treba da biraju dva predmeta na kombinovanom testu, da umesto kombinovanog biraju neki od pet predmeta koji su sada u sastavu ovog testa, da se opredeljuju za predmet za koji imaju najviše sklonosti, do toga da kombinovani test treba ukinuti, jer je preobiman i opterećujući za đake.