Šta su radili studenti Jugoslavije tokom leta 1938. godine?

Na samoj naslovnoj strani 25. juna 1938. godine pažnju nam privlači tekst „Dobro nam došli, maturanti!“ u kojem se studenti – novinari obraćaju budućim kolegama.

„Bio bi greh, neoprostiv greh ne osvrnuti se na one koji dolaze sutra u naše redove, da kao sinovi naroda nastave s nama veliko delo samoosposobljavanja nas za bolji, kulturniji, pravedniji i srećniji život“, piše Student.

Oni opisuju uslove studentskog života koji su se, sudeći po njihovim rečima, tih godina bitno menjali. „Do pre tri godine biti student značilo je biti patnik. Spavati u podrumima i na hladnim mansardama; jesti prosečno jedanput dnevno i uz sve to slušati prizvuk sramnih laži da smo destruktivni i neradni. Danas stoji drugačije. Svest studentska je porasla“, navodi se u tekstu.

Listajući novine, nalazimo vest o osnivanju Debatnog kluba studenata filozofije, savete za maturante o izboru daljeg školovanja, pismo američkih studenata o tadašnjem pacifističkom štrajku u SAD…

„Naši američki studenti koji učestvuju u strahotama rata u Španiji omogućuju nam da shvatimo koliko rat, bilo u kom delu sveta se on vodio, znači opasnost za sve nas“, deo je njihovog odgovora ovoj redakciji.

Zanimljivo je pročitati i razgovore sa profesorima i dekanima o tome čime bi studenti trebalo da se bave tokom leta, kada većina njih napušta Beograd i odlazi u rodna mesta.

Tadašnji dekan Pravnog fakulteta savetovao ih je da se odmore, šetaju, kupaju, zabavljaju, ali i da provode više vremena sa narodom, naročito se obraćajući onima koji žive na selu.

„Ti neka ne gledaju samo u knjige, nego i kako narod živi, i neka vrše poređenje između onoga što su čitali i što su čuli o drugim narodima sa onim što nađu kod našeg naroda i neka izvrše suočenje između teorije i života“, bile su dekanove reči.

On ih je pozvao i da znanje koje su stekli na fakultetu prenesu na svoju sredinu, verujući da je ta vrsta mladalačke energije veoma potrebna srpskom narodu.

A profesor Veterinarskog fakulteta govorio je studentima da je svaki od njih „sin naroda“, pa je tako i uslov da se bude dobar veterinar – njegovo poznavanje i razumevanje.

„On (student) je pozvan da unosi svetlo prosvete u naše neprosvećeno selo, kako bi se odužio svom narodu, a kao medicinar upućuje na higijenu i posledice zaraza i drugih bolesti“, govorio je ovaj profesor.

Savetovao ih je da posmatraju kako se obavljaju radovi oko stoke, da pamte narodne izraze za određene organe ili stočne proizvode i na taj način „prikupljaju ovo narodno blago“, što je, po njemu, dužnost svakog veterinara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Univerzitetske biblioteke.

Kao centralno glasilo studenata na Beogradskom univerzitetu, list Student počinje da izlazi 15. marta 1937. godine, četiri godine pre izbijanja rata u Jugoslaviji. Najpre su to bila dva broja mesečno, da bi za vreme SFRJ postao nedeljnik.

Kako u to vreme nije bilo akademskog školovanja za žurnalistiku, studenti su novinarske veštine sticali upravo u ovom listu.

Nakon više decenija kvalitetnog pisanja koje se umnogome razlikovalo u odnosu na tadašnju štampu, postepeno prestaje da izlazi. Do 1941, urednici su bili Ivo Lola Ribar, Bogdan Pešić, Puniša Perović, Milutin Popović Sandžaklija i drugi.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Kako ova dva lista nisu izlazila 13. i 14. juna koji su bili neradni dani u Kraljevini Jugoslaviji tokom praznika Duhovi, donosimo priču o Studentu. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.