Šta sve može jedan slon?

Slon važi za životinju koja se lako može pripitomiti i naučiti brojnim veštinama.

Zato su njihovi posednici u ovoj britanskoj koloniji odlučili da ih uključe u poljoprivredne i druge poslove.

Time su rešavali problem sa nedostatkom radne snage, a slonovi su se pokazali kao marljivi i korisni radnici.

Čak su počeli da ih upotrebljavaju i za izgradnju mostova.

Prema svedočenjima dešavalo se i da neki inteligentniji slon primeti grešku u radu, pa da se vrati da ispravi.

„Ilustrovani list“ je posebno izdvojio primer slona – dobavljača drvne građe.

Umeo je da svojom surlom brzo izlomi drva koja bi mu potom gazda stavljao na leđa i onda bi ih on sam nosio do pijace.

Takođe je radio na prikupljanju drva.

Njegov gazda se hvalio da može za jedan dan da prikupi više drva nego 20 ljudi.

Međutim, slonovi, iako su poslušni i izdržljivi do krajnjih granica izgleda da znaju za mobing.

Gazde su na kraju priče imale važan savet za sve one koji su planirali da stupe u „radni odnos“ sa ovim životinjama. Prema slonovima se čovek mora ophoditi sa poštovanjem i ne previše zapovednički, jer će u suprotnom „ispasti rđav posao“.

Gazda dobavljača drvne građe ispričao je da je njegov uposleni znao toliko da se naljuti da surlom rasturi sva drva koja su prethodno ceo dan slagali i da ode nekud svojim putem.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1921. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.