Šta sve nastaje reciklažom elektronskog otpada? (FOTO/VIDEO)

Prema podacima Evropske asocijacije reciklera (EERA), njihove članice godišnje obrade oko 2,2 miliona tona električnog i elektronskog otpada.

Prošle godine u Srbiji je, prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, reciklirano više od 35.000 tona svih kategorija EE otpada, najviše iz razreda velikih kućnih aparata.

Međutim, prema nezvaničnim procenama, više od polovine električnog i elektronskog otpada koji bi mogao da ide na reciklažu i dalje završava u ilegalnim tokovima.

„Reciklažom EE otpada se dobijaju različite komponente, od kojih neke imaju dalju upotrebnu vrednost, neke koje se ne mogu ponovo iskoristiti već moraju da se odlažu i komponente koje sadrže opasne materije i moraju se na poseban način zbrinjavati“, objašnjava za Danas Online Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Kao ilustraciju navodi reciklažu starog televizora čime se dobijaju: lim, aluminijum, bakar, plastika, štampane ploče, staklo, olovno staklo, kondenzatori, kablovi, drvo, elektronski topovi, fluorescentni prah.

„Lim i obojeni metali se dalje upotrebljavaju i imaju tržišnu vrednost. Opasan otpad iz televizora su fluorescentni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi, i uglavnom se izvoze u zemlje EU, najčešće u Nemačku. Osim toga, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo. Plastika i štampane ploče se izvoze, a staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa“, dodaje naša sagovornica.

Reciklažni centri koji se bave ovom vrstom reciklaže upravo su mesta gde se EE otpad rastavlja na sastavne delove i gde se iz njih izdvajaju opasne komponente koje su štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu, o čemu je Danas Online već pisao.

„Korisne sirovine koje se dobiju reciklažom EE otpada, veoma su čisti materijali i mogu se koristiti kao ulazna sirovina u sledećem proizvodnom procesu, pa gvožđe ide u železare, bakar i aluminijum u topionice, a plastika u postrojenja za proizvodnju „flekica“ ili „granulata“. Opasne komponente izdvojene iz EE otpada, kao što su freon, kondenzatori, baterije, izvoze se u zemlje Zapadne Evrope na trajno zbrinjavanje odnosno uništavanje“, navodi za Danas Online Marija Micaković, komercijalna direktorka niške kompanije E-Reciklaža, jedne od vodećih za reciklažu EE otpada

Dozvoljeni kapaciteti njihovog postrojenja su 25.000 tona. Micaković navodi da su prošle godine reciklirali 15.000 tona električnog i elektronskog otpada a da će u 2020. reciklirati 18.000 tona.

„Najveći udeo u ukupnim količinama koje dobijamo za reciklažu su rashladni uređaji, veliki kućni aparati i CRT TV aparati“, navodi Micaković, naglašavajući da je reciklaža rashladnih uređaja i najzahtevnija i najkomplikovanija.

„Zahteva korišćenje visoke tehnologije koja omogućava izdvajanje freona iz instalacije i izolacije rashladnih uređaja. Freon je gas koji stvara efekat staklene bašte i trajno uništava ozonski omotač. Jedan nepravilno recikliran frižider ima negativan uticaj na ozon isto koliko i izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. E-reciklaža poseduje najbolju dostupnu tehnologiju za reciklažu rashladnih uređaja (BAT-best available technology) i osim freona koji izdvoji u celosti, reciklažom frižidera dobija gvožđe, aluminijum, bakar, plastiku, gumu, kablove, staklo, pur penu..”, objašnjava naša sagovornica.

Ukupno su do sada reciklirali 842.554 frižidera, navedeno je na njihovom sajtu.

Pur pena ostala od reciklaže frižidera koristi se kao apsorben za ulja i tečnosti. Metali poput čelika i aluminijuma, kako tvrde stručnjaci, mogu da se recikliraju neograničeno puta.

Ono što je zanimljivo za računare jeste da matične ploče sadrže i plemenite metale poput zlata i srebra. Za recikliranje posebno matičnih ploča potrebna je specijalna tehnologija, koja kod nas još ne postoji, pa se matične ploče izvoze u Singapur i zemlje EU. Smatra se da reciklažom kompjutera teškog oko 30 kilograma može da se dobije čak 25 kilograma sirovina prve kategorije koje se mogu vratiti u proizvodnju i 4,7 kg sirovina druge i treće kategorije.

Mobilni telefoni takođe sadrže dragocene metale. Prema nekim procenama recikliranjem milion mobilnih telefona dobija se 34 kilograma zlata, 350 kilograma srebra, oko 15 kilograma paladijuma i 16.000 kilograma bakra.

Recikliranjem samo jednog mobilnog telefona uštedi se dovoljno energije da se jedan laptop napaja čak 44 sata. Uprkos tome većina mobilnih aparata, koji više nisu u upotrebi jer su zamenjeni novijim modelom, završi u smeću.

Prosečan pametni telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara.

Komercijalna direktorka E –Reciklaže Marija Micaković naglašava da je od ogromnog značajaja odlaganje EE otpada, transport, skladištenje, postupanje i  pravilna reciklaža, te građani treba sa pažnom da se odnose prema starim električnim  elektronskim uređajima, koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, kao i prema njihovim delovima, baterijama koje često ostanu van upotrebe.

„Dotrajale uređaje nikako ne smemo bacati uz komunalni ili drugi otpad ili ih samostalno negde odlagati u životnoj sredini. Potrebno je obratiti se sakupljačima koji se bave preuzimanjem ovih uređaja ili operaterima koji najčešće obavljaju sve operacije i konačno reciklažu“, zaključuje Micaković.

Nikola Tesla od odbačenih EE uređaja

Koliko stari uređaji mogu da dobiju novi život govori i umetnička instalacija, deo stalne postavke u prvom interaktivnom Muzeju iluzije u Pragu. Naime, češki umetnik Patrik Proško je na kreativan način odbačene električne i elektronske uređaje uklopio u 3D projekciju lika Nikole Tesle.

Umetnik je kroz umetnost oživeo lik velikog srpskog naučnika bez čijeg izuma naizmenične struje ovakvi uređaji ne bi ni nastali. Nesvakidašnji portret naučnika postao je deo stalne postavke ovog muzeja, što je izazvalo veliku pažnju.

Tekst je deo projekta „Odlaganje elektronskog otpada“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.