Šta sve stoji u izmenjenom Zakonu o bezbednosti saobraćaja?

Ovaj predlog nacrta Zakona o saobraćaju biće upućen Skupštini Srbije, koja će ga najverovatnije usvojiti, a posle objavljivanja u „Službenom glasniku“ stupa na snagu, najverovatnije početkom septembra.

Najvažnije promena, koja će posebno pogoditi pojedine vozače je da je predviđena mogućnost oduzimanja vozila. Po rečima stručnjaka za saobraćaj i penzionisanog profesora Saobraćajnog fakulteta Milana Vujanića, to je mera koja bi trebalo da donese dobre rezultate i koju on podržava.

„Mi imamo specifičan mentalitet. Možete da propišete novčanu kaznu i ništa, ali kada Srbinu onemogućite da vozi i oduzmete mu njegovog ‘ljubimca’, to će ga stvarno pogoditi. Ne treba zaboraviti da kazne treba da imaju i represivni karakter, a tačno je predviđeno pod kojim uslovima vozilo može biti oduzeto“, objašnjava Vujanić.

Zakon je predvideo da ta kazna bude primenjena na prekršioca koji je počinio neko od najtežih dela iz ZOBS, a da je u prethodne dve godine već kažnjen za dva teška prekršaja.

Za vozače postoji trenutno 18 „smrtnih grehova“ po ZOBS-u – vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila, odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja, prekoračenje brzine za više od 80 km/č van naselja, prekoračenje brzine za više od 70 km/č u naselju, prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni gde je ograničenje 30 kilometara na sat, prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja, prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača.

Među teške prekršaje ubraja se i prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje, prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta, preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije, vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije, vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom.

Tu su i vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena, vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja, vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu, preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu, ali i preticanje kolone pod pratnjom i nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Predviđeno je da policajci koji zateknu osobu u prekršaju, a da je ona već imala dva teška prekršaja u prethodne dve godine, mogu da oduzmu vozilo uz potvrdu o oduzetim stvarima. To vozilo ostaje zaplenjeno dok traje suđenje do donošenja pravosnažne presude, kojom ono može biti i trajno oduzeto.

Jedna od izmena koja je usvojena, koju profesor Vujanić podržava je i sniženje granice za polaganje za C i D kategorije, odnosno za autobuse i kamione.

„Za C će moći da se polaže sa 18 godina, za D sa 21 godinom. Ako je osoba punoletna, ima pravo glasa, čak može da izvadi dozvolu za oružje, zašto ne bi mogla da polaže za vožnju autobusa ili kamiona? Ta mera bi trebalo da ublaži nedostatak profesionalnih vozača, ali jedino što bih ja dodao je da država treba da stimuliše mlade da polažu za te katogorije. Cena polaganja je 450.000 dinara, praktično neko treba da uzme kredit da bi polagao za C ili D. Država bi mogla da se odrekne PDV od 20 procenata, to je 90.000 dinara, kao i da stimuliše one koji polože sa 100.000 dinara“, objašnjava profesor Vujanić.

Novim zakonom biće regulisana i vožnja lakih električnih vozila – trotineta na električni pogon. Njihova vožnja će biti obavezna tamo gde postoje biciklističke staze, a ukoliko ih nema, onda mogu na kolovoz.

Takođe, deca mlađa od 14 godina ne smeju da voze električne trotinete.

Ukoliko su na ulici, vozači moraju da imaju zaštitnu opremu – fluorescentni prsluk i kacigu. Takođe, biće ogranične brzina, u zavisnosti koju saobraćajnicu koriste. Ipak, zakonodavac je napravio jedan propust.

„Zakonom je lako električno vozilo definisano kao vozilo na električni pogon bez sedišta, tako da su zaboravljeni električni bicikli koji su ostali „pravno nevidljivi“. Ipak, nadam se da će to biti uneto u zakon, jer i tu oblast treba potpuno regulisati. Saobraćaj je živa stvar i zakon mu se mora prilagođavati. Prilikom promena Zakona iz 2009. godine nismo ni pretpostavili da će se pojaviti električni trotineti“, objšanjava Vujanić.

Ono što brine stručnjaka za saobraćaj je što je Srbija od usvajanja prethodnog zakona 2009. godine, sve do 2014. godine beležila pad broja stradalih u saobraćaju, ali od tada do danas, broj je skoro konstantan.

„Mi smo se u jednom trenutku izjednačili sa evropskim prosekom, ali od 2014. godine bezbednost u saobraćaju se ne poboljšava. Konstantno beležimo oko 600 stradalih u saobraćaju godišnje i plašim se da ni nove izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja neće bitnije promeniti nabolje“, kaže Vujanić.