Šta treba vlasti da neko generiše afere i krši pravila

Ja mogu samo da se pitam šta treba vrhovima partije na vlasti da neko generiše afere i krši pravila i direktno radi stvari koje su jasno štetne, samo zato što se zakleo nekome na vernost. Zaklinjanje na vernost bi trebalo da podrazumeva da se vi brinete da ta grupacija ostane na vlasti i bude uspešna i principijelna, a ne kao da ste od vrhova politike dobili blanko ček – kaže za Danas Zoran LJ. Petrović, akademik i naučni savetnik Institut za fiziku, odgovarajući na pitanje da li negativno mišljenje Naučnog veća Instituta da mu ne bude produžen radni odnos posle 65 godina, ima političku pozadinu.

* Da li je pozadina cele priče sa glasanjem na Naučnom veću Vaš sukob sa direktorom Instituta za fiziku Aleksandrom Bogojevićem? On kaže da nikakvog sukoba nema.

– Taj sukob je realnost. Kako inače direktor objašnjava da preko četiri godine nije hteo da me primi. Produženje angažmana je nagrada za najbolje i Naučno veće je tu da to proceni. Ja se, eto, nisam kvalifikovao po proceni članova Naučnog veća. Zašto se to desilo jedino u mom slučaju, ako nema sukoba i ako nije bilo direktiva? Taj sukob ide do te mere da se svakodnevno uvode nova pravila u statute, kao, na primer, tajno glasanje za produžavanje angažmana, koje je uvedeno pre pola godine. Zbog čega ili koga?

* Šta mislite o navodima da bi produžetkom radnog odnosa zauzeli mesto mladim kadrovima?

– Prvo, nisam jedini u tom statusu, ima ih dosta u Institutu. Ja sam jedini koji neće zauzeti mesto, kako sada stoji stvar. Direktor kaže da od moje velike plate on može da plati tri mlada brilijantna naučnika. Lepo, samo oni bi sa svojom brilijancijom imali plate čistačica. Drugo, gde bi i kako bi ti mladi ljudi učili svoj zanat? Rodili su se sa potrebnim znanjem da samo uđu u sobu i rade nauku? To je demagogija. Neko mora da obezbedi okruženje da daje ideje i teme i da obezbedi da se ta tematika prihvata u mrežu savremene nauke. To je moj zadatak i zbog toga sam se javio za produženje. Svojim prisustvom i aktivnošću otvoram prostor za mlade ljude. Ima ih tridesetak koji su kod mene radili ili doktoraturu ili magistraturu ili obe teze. Neki od njih su priznata imena u svetu, a neki su i vodeći u svojim oblastima. Mladi ljudi gledaju kome će dati poverenje da ih vodi u nauku, gde su im šanse najbolje. Kod nas se to premalo radi i obično završi sa kartom u jednom pravcu u ruci. No, ako će direktor od moje plate da zaposli tri mlada naučnika i ako bar dva od ta tri pripadnu našoj grupi, ja rado idem u penziju. Ovako vidim da je to prelivanje sredstava sa našeg projekta nekome drugome ko je više po volji.

* Pre petnaestak dana Danas je objavio da ste se našli među 1,5 odsto najboljih svetskih naučnika na listi koju je uradio univerzitet Stanford. A onda ste preko noći doživeli da Vas razapinju po društvenim mrežama da želite velika primanja, da ste učešćem u raznim telima bili jedan od ljudi koji su nauku doveli ovde gde jeste… Kako sve to doživljavate?

– Pa naravno da mi nije prijatno. Ne znam detalje metode koju su kolege sa Stanforda sproveli, pa ne mogu reći koliko to vredi, ali mi je drago da sam ušao na tu listu. Kako sam dobro plasiran na mnogim drugim listama, a sve to sa dominantnim radom u Srbiji, ni po kom rezonu nisam mogao da zaslužim ovakav ishod glasanja. Šta su to velika primanja to je drugo pitanje. Plate naučnih savetnika visokih kategorija su za uslove u Srbiji solidne, ali svi naučni savetnici imaju istu platu ako su u istoj kategoriji. Na kraju moj doprinos uništenju srpske nauke? Šta da kažem, moji stavovi su uvek bili dobro poznati. Predvodio sam Zajednicu instituta i zastupao zajedničke stavove. Borio sam se za bolji položaj instituta i naučnika sa instituta i za uređenje nauke kroz stabilne institucije. Kako nisam bio na izvršnim funkcijama u ministarstvu većina borbi je bila slabog uspeha, a moje iskustvo je da, kad god se desilo da se ono za šta sam se borio prihvati i realizuje, to se sve nekako izokrene i mene bude sramota. U jednoj stvari ja jesam, zajedno sa svojim saradnicima, odgovoran za stanje nauke u našoj zemlji. U gasnoj elektronici (fizici jonizovanih gasova i neravnotežne plazme) Srbija je jedna od vodećih zemalja u svetu i obzirom na veliku primenjivost, šteta je da tu svoju prednost ne koristi.

Ponuda i pravo

* Kako komentarišete Bogojevićevu izjavu da, čak iako budete penzionisani, možete nastaviti da radite na projektima. Reklo bi se da je ponuda fer.

– To nije direktorova ponuda već pravo za članove Akademije koje daje zakon. To naravno ne podrazumeva niz prava, kao, na primer, korišćenje afilijacije, sredstava za putovanje, privlačenje značajnih konferencija i na kraju jako otežava dobijanje međunarodnih projekata i dodatnih finansija. Ja vodim eksperimentalnu grupu, da sam teoretičar lako bih se spakovao i našao neko drugo mesto za rad.