Šta učenike i nastavnike čeka u novoj školskoj godini?

Ipak, nadležni su preporučili da maske upotrebljavaju svi koji su u riziku da obole od težih formi bolesti ukoliko u zatvorenom prostoru nije moguće držati rastojanje.

Škole će i tokom predstojeće školske godine biti dužne da se pridržavaju sanitarno-higijenskih mera koje je propisao Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, a koje, između ostalog podrazumevaju pojačanu higijenu i redovno provetravanje učionica i drugih školskih prostorija, u cilju prevencije kovida i sprečavanja širenja infekcije.

I tokom naredne školske godine škole će biti obavezne da svake nedelje izveštavaju Ministarstvo prosvete o broju zaraženih učenika i zaposlenih tako što će popunjavati upitnike elektronskim putem. Predviđeno je da prvi unos podatka bude 7. septembra.

Za sada je nepoznanica na koji način će se postupati ukoliko dođe do povećanog broja zaraženih u školama ili na teritoriji pojedinih lokalnih samouprava, odnosno da li će se primenjivati „semafor“ model kao što je to bio slučaj na početku prošle školske godine.

U uputstvu koje su škole nedavno dobile piše samo da je, ukoliko u nekoj školi dođe do naglog broja zaraženih zaposlenih i đaka, direktor dužan da se odmah obrati nadležnom zavodu za javno zdravlje i školskoj upravi radi donošenja odluke o eventualnoj promeni organizacije rada.

Prvi dan uz himnu

Prvi dan nove školske godine mora da počne izvođenjem himne Republike Srbije . Takvu odluku, podsetimo, lane je doneo ministar prosvete Branko Ružić, ali je sada novina što je ova obaveza uneta i u izmene krovnog zakona iz oblasti obrazovanja koji je zimus stupio na snagu.

Za ustanove koji se ne budu pridržavale ove zakonske obaveze predviđene su kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara. Za isti prekršaj kazniće se i direktor škole kome je zaprećena kazna od 25.000 do 100.000 dinara.

Ko će i na koji način kontrolisati škole i nastavnike odgovor iz Ministarstva prosvete nismo dobili.

Reformisani programi

Ove godine nema razreda u osnovnoj školi koji u celini rade po reformisanim programima. Nov je jedino program za digitalni svet za treći razred osnovne škole.

U stručnim školama pripremljen je nov program za računarstvo i informatiku jer su stigle generacije koje su taj predmet imale kao obavezan. Novi su programi i za gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za matematiku, fiziku, računarstvo i informatiku, filološke nauke, geografiju i istoriju, scensku i audiovizuelnu umetnost, sport za treći razred i za biologiju i hemiju za četvrti razred. Sem toga, reformisani su u planovi i programi za pojedine profile u stručnim školama, kažu za Danas u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Nedoumice o maturi

Najviše nepoznanica učenici, njihovi roditelji i nastavnici imaju u vezi sa najavljenim promenama na maloj maturi, kao i o budućoj državnoj maturi.

Učenici osmog razreda počeće školsku godinu, a da ne znaju pravila po kojima će polagati završni ispit, dok učenici trećeg razreda srednjih škola, inače prva generacija koja treba da polaže državnu maturu, neće znati uslove upisa na visokoškolske ustanove, iako je bilo obećano da će sve biti poznato na početku predstojeće školske godine.

Kako je naš list pisao, već za narednu generaciju osmaka planira se da učenici na završnom ispitu ne polažu kombinovani test koji se sastoji od pitanja iz biologije, istorije, geografije, hemije i fizike, već da biraju jedan od ovih predmeta.

U predlogu koji je formulisao Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja planirana je i promena bodovanja testova, pa bi srpski, odnosno maternji jezik i matematika nosili maksimalno po 14 poena, a treći test 12.

Takođe je planirano da se učenici do 30. septembra izjasne koji predmet bi polagali u okviru trećeg testa.

Nevolja je što ova promena nije usvojena, već se najpre čeka da Nacionalni prosvetni savet da svoje mišljenje (sednica treba da bude 8. septembra) da bi potom Ministarstvo prosvete reklo poslednju reč.

Kada je reč o budućoj državnoj maturi, koju bi prema aktuelnom zakonu prvi put trebalo da polažu učenici na kraju školske 2023/24. godine, nepoznanica je još više.

Zakon je jasan: visokoškolske ustanove će utvrditi koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije do 31. avgusta 2022. godine.

Praksa, međutim, svedoči da javnost nema nikakve informacije o uslovima upisa na visokoškolske ustanove, a prema onome što se do sada čulo polovina fakulteta, od ukupnog broja onih koji su poslali svoje predloge, planira da zadrži prijemne ispite.

Sada je jedino izvesno da će srednjoškolci koji će za nekoliko dana krenuti u treći razred, polagati probnu državnu maturu od 31. maja do 2. juna 2023, što je propisano u Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za srednje škole za školsku 2022/23. godinu.

Školski kalendar

Što se tiče školskog kalendara, učenici će u toku iduće školske godine imati zimski, prolećni i letnji raspust.

Zimski raspust počinje 2. januara 2023. godine, a završava se 20. januara za osnovce, odnosno 13. januara za srednjoškolce. Na prolećnom raspustu svi đaci će biti od 10. do 18. aprila.

Đaci će do kraja prvog polugodšta koje se završava 30. decembra imati pauzu samo 11. novembra kada se obeležava državni praznik Dan primirja u Drugom svetskom ratu.

Za učenike osnovne škole drugo polugodište počinje 23. januara i završava se 6. juna za osmake, odnosno 20. juna za đake od prvog do sedmog razreda. Što se tiče srednjih škola, drugo polugodište počinje 16. januara, a završava se 20. juna.

Učenici četvrtog razreda gimnazije sa nastavom završavaju 23. maja, a maturanti trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola 30. maja.

Zimski raspust u Vojvodini za osnovce će trajati od 26. decembra do 13. januara, a drugo polugodište počinje 16. januara.

Srednjoškolci će na zimskim ferijama biti od 26. decembra do 6. januara, a na nastavu se vraćaju 9. januara.

Prolećni raspust za sve učenike u Pokrajini počinje 7. aprila, a završava se 17. aprila.

U vojođanskom kalendaru predviđen je i sretenjski raspust, a evo o čemu je reč: u predstojećoj školskoj godine Dan državnosti 15. i 16. februar „pada“ u sredu i četvrtak, a odlukom AP Vojvodina, koja donosi kalendar obrazovno-vaspitnog rada za škole u Pokrajini, neradni će biti i petak, 17. februar, što znači da će sa vikendom đaci odmarati pet dana.

I u školskom kalendaru Ministarstva prosvete, koji važi za ostatak Srbije, 17. februar je obeležen kao nereadni dan, iako se termin sretenjski raspust u pravilnicima o radu osnovnih i srednjih škola ne pominje.

Naredna generacija osmaka polagaće probni završni ispit 24. i 25. marta, a završni ispit od 21. do 23. juna. Prijemni ispiti za upis učenika u srednje škole za školsku 2023/2024. godinu biće organizovani u periodu od 12. do 21. maja.

Poskupljenje domova

O poskupljenju državnih vrtića za sada se samo spekuliše, ali je najavljeno povećanje cena učeničkog i studentskog smeštaja. Ipak, dobra vest je što će ga pratiti i povećanje iznosa đačkih i studentskih kredita i stipendija.

Kako je ranije saopštilo Ministarstvo prosvete, učešće učenika-korisnika u ceni smeštaja i ishrane u ustanovi učeničkog standarda sa trećom „A“ kategorijom do sada je iznosilo 5.358 dinara mesečno, a nakon poskupljenja cena će biti 8.052 dinara.

Studenti u sobama prve kategorije će, umesto dosadašnjih 1.860 dinara mesečno, plaćati 2.790; druge kategorije – umesto 1.430 plaćaće 2.150; treće kategorije – umesto 1.248 plaćaće 1.600, dok će akademci koji stanuju u sobama četvrte kategorije umesto 1.144, ubuduće morati da izdvoje 1.500 dinara mesečno.

Skuplji će biti i pojedinačni obroci u studentskim menzama pa će tako doručak koštati 56 dinara (do sada je bio 40 dinara). Ručak će studenti plaćati 120 dinara (sada je 72), a večeru 90, umesto sadašnjih 59 dinara.

Trenutni iznos mesečne rate učeničkog kredita i stipendije je 5.400 dinara, a od naredne školske godine biće oko 8.000 dinara. Studentski krediti i stipendije će sa sadašnjih 8.400 dinara biti povećani na oko 13.000 dinara.

Dozvoljene ekskurzije

Sve škole koje su planirale da tokom jeseni organizuju ekskurzije, nastavu u prirodi, izlete i druga đačka putvanja to će moći da urade bez nekih posebnih ograničenja. Za sada nije potrebno da se pribavljaju podaci o učestalosti bolesti ni na teritoriji odakle učenici polaze, niti u mestu u kome će boraviti. Jedino će pre polaska na putovanje roditelji biti dužni da potpišu izjavu da deca nisu imala znake infekcije korona virusom u prethodnih sedam dana, da nisu lečena u tom periodu i da među članovima uže porodice nije bilo slučajeva obolevanja od kovida.

Stiže povišica plata

Prosvetni radnici u narednoj godini mogu da računaju na sektorsko povećanje plata između 12 i 13 odsto, što je nedavno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U parama, povišica bi iznosila oko 8.000 dinara. Ukoliko povećanje bude 12 odsto osnovica u obrazovanju bi sa sadašnjih 3.833,36 dinara skočila na 4.293,36, a osnovna zarada nastavnika sa VII stepenom stručne spreme i punim radnim angažovanjem bi sa trenutnih 66.393 dinara porasla na 74.361 dinar.