Šta znači koncept „Kuća generacija“: Mogu li se mladi i stari bolje razumeti?

Stariji kažu da im nedostaje pažnja, razumevanje za godine i bolest, kao i svakodnevni razgovor. Da se jaz može prevazići, dokaz je koncept „kuća generacija“.

Nadežda Satarić iz Udruženja za pomoć starima AMITI ističe da živimo u društvu u kojem se forsira kult mladosti, snage, brzine i lepote, prenosi RTS.

„Svega toga kod starih nema. Tu imamo iskustvo, strpljenje i u nekim kasnijim fazama bolesti“, dodaje Satarićeva.

Ističe da je međugeneracijski jaz sve veći zato što niti mladi razumeju potrebe starih da bi mogli da im izađu u susret, niti stariji u dovoljnoj meri razumeju život i potrebe današnje omladine.

Na pitanje da li mladi roditelji treba da žive sa bakama i dekama, Satarićeva kaže da bi oni i te kako želeli da se osamostale, da imaju svoje stanove, a da bake i deke dolaze da im pomognu oko dece.

„Kod nas je nažalost situacija drugačija, veliki broj mladih ne može da se osamostali, jer nema finansijskih sredstava“, dodaje Satarićeva.

Govoreći o tome kako prevazići jaz, kaže da sve potiče iz porodice.

„Mi smo sistem vrednosti koji smo imali i u porodici i u društvu zabravili tokom svih tranzicionih godina, a da novi nismo izgradili. Više nemate porodičnih ručkova, više nemate u porodici da zajedno sede i da se dogovoraju i da provode vreme zajedno, svako dolazi i otvara frižider i uzima za sebe šta mu je potrebno i niko nema vremena ni za koga, čak ni televiziju ne gledaju zajedno, već svako u svojoj sobi“, navodi Satarićeva.

Ukazuje da kada toga nema onda nema ni vaspitanja dece kako da se odnose prema starijima.

„Drugo, i škole su možda zatajile u svojoj vaspitnoj funkciji. Treba da bude više časova koji će govoriti o značaju međugeneracijske saradnje, a samim tim i o smanjenju jaza. Može se to prevazići zajedničkim aktivnostima i akcijama“, navodi ona.

Ističe da stariji kada organizuju svoje skupove treba da pozovu i mlade i da zajedno mogu da rade i uređuju svoju okolinu.

Volonter koji pomaže starima i student psihologije Dimitrije Milenić kaže da starijima najčešće nedostaje pažnja.

„Njima treba neko samo da ih sasluša, jer ako imate strpljenja da ih saslušate njima je to dovoljno“, poručuje Milenić.

Smatra da postoji jaz, jer stariji misle da su mladi neiskusni i da ne treba da budu uključeni u neke važne odluke, a da mladi sasvim suprotno žele da budu uključeni u sve to.

Nadežda Satarić poručuje da stariji često misle da su mladi bahati, neobzirni i lenji.

„U stvari nije tako, mi toliko imamo dobre omladine koja se pokazala i tokom pandemije kada su stariji bili zatvoreni. Mladi su znali da zakucaju na vrata i pitaju da li šta treba starijima, da ponesu smeće, da kupe mleko i hleb“, kaže Satarićeva.

Ukazuje i da su stariji nezaobilazni u porodicama mladih, posebno u seoskim sredinama gde nema predškolskih ustanova o maloj deci dok roditelji rade najčešće brinu bake i deke.

Put koji vodi prema toj idili sociolozi traže godinama. Nemci su došli na ideju da osnuju „kuću generacija“. U jednom krilu zgrade je starački dom, pored njega, odvojena samo hodnikom, nalazi se osnovna škola. Imaju čak i zbor generacija. Svečanosti pripremaju zajedno. Sociolozi tvrde da je rezultat postignut, bolje se razumeju, stvorila se jača empatija.

Nadežda Satarić kaže da je to odličan koncept koji bi bio dobar i kod nas, jer je više interakcije i druženja među generacijama.

„Kod nas nema zajedništva čak ni u porodicama da sednu zajedno, a kamoli na nekim drugim skupovima. Kada pričaju zajedno i o problemima i izazovima, shvatiće i da jednima i drugima nije baš lako i da mnogo toga mogu da urade zajedno“, poručuje.

Potpuno suprotno, kako kaže, u našem društvu se praktično pravi segregacija starijih ljudi zatvaranjem u staračke domove.

„Doduše, dovode ponekad tu dečicu iz škola i vrtića, ali suština je da se svakodnevno oseća život i da stariji nemaju utisak da su otuđeni iz zajednice“, kaže ona.

I Dimitrije Milenić ističe da mu to deluje kao odličan koncept, jer ako mladima zatreba neki savet mogu samo da prođu kroz hodnik i ne samo sa svojim bakama i dekama popričaju o tome, nego i sa drugim starijima.

Milenić ističe da mladima često smeta što stariji zanovetaju i pametuju. „Za neke mlade najbolje je kada se skupe jednom mesečno i kada bake i deke daju džeparac“, dodaje on ističe da je to porazno.

S druge strane, druženje sa decom smanjuje rizik od depresije, osigurava fizičko zdravlje i povećava zadovoljstvo životom kod starijih. Nadežda Satarić navodi da stariji ostaju bez svoje generacije – partnera, prijatelja i ako nemaju mlade pored sebe, oni misle samo o prošlosti.

„Kada su mladi tu, potpuno su druge teme i to njih vraća u mladost i neka lepa vremena i daje im pozitivnu energiju“, navodi Satarićeva.

Govoreći o tome šta mladi i stari mogu da urade jedni za druge, naglašava da je razgovor ključan.

„Da malo više vremena odvoje jedni za druge i da sednu za sto da razgovaraju. Kada sednu i otvoreno razgovaraju o izazovima i problemima koje imaju i jedni i drugi, a imaju ih, onda će naravno biti mnogo više razumevanja. Dakle, trebaju nam mostovi spajanja, a ne razdvajanja“, zaključuje Satarićeva.