Šta znači „teškoj sirotinji“ vaučer za odmor: U Srbiji oko 145.000 ljudi bez penzije, nekoliko desetina hiljada bez ikakvih primanja

Podsetimo, na šalterima Pošte Srbije danas su bile gužve i već u prvim satima prijavljivanja svih 100.000 vaučera podeljeni. Vaučeri od po 10.000 dinara po osobi za subvencionisani odmor u našoj zemlji građani će moći da iskoriste do 20. novembra, a još se ne zna da li će država pustiti u promet još vaučera.

Pravo na vaučere imali su penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju, kao i zaposleni sa primanjima do limita, koji je povećan na maksimalnih 80.000 dinara mesečno. Prema podacima Ministarstva turizma i omladine korisnici prava na penziju podneli su 55 odsto od ukupnog broja prijava za vaučere, zaposleni 30 odsto, nezaposlena lica osam odsto i studenti dva odsto.

Vaučeri i ljudi bez penzije

Nadežda Satarić, socijalna radnica i predsednica Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity kaže za Danas da su procene da u Srbiji trenutno bez penzije živi 125.000 žena i oko 20.000 muškaraca. Na pitanje koliko ova populacija koristi vaučere, koji ove godine iznose 10.000 po osobi, ona ističe da koriste uglavnom oni koji već imaju supružnika penzionera, te je lakše da ujedine vrednosti vaučera i negde zajedno otputuju.

– Međutim, postoji problem. Od tih 145.000 žena i muškaraca koji su van penzionog sistema procene, sigurno ima oko 30.000 do 40.000 koji su baš teška sirotinja. Oni nemaju nikakve redovne izvore prihoda u kući, niti imaju srodnike na koje mogu da se oslone. I njima ne vredi da im date ni vaučer niti bilo šta, jer nisu u stanju da isprate ono dodatno što treba da se plati i zato oni nigde i ne idu – ukazuje naša sagovornica.

Satarić dodaje da 17.000 njih prima novčanu socijalnu pomoć od države, ali naglašava da “sa socijalnom pomoći se ne može ići na zimovanja, letovanja i oporavak”.

Koliko smo blizu minilalnim garantovanim socijalnim penzijama?

Da bi ljudi stariji od 65 godina, koji nisu stekli uslov za penziju, mogli da dobijaju od države takozvanu minimalnu garantovanu socijalnu penziju godinama unazad se pominje, ali se još ne nazire kada bi to bilo i sprovedeno u delo.

– Mi se za to zalažemo od 2006. godine, kada smo počeli da zagovaramo da taj predlog uđe u Nacionalnu strategiju o starenju. Njome je i definisano da se uvede socijalna penzija upravo za te najsiromašnije, posebno za one koji su imali nešto radnog staža, uplaćivali doprinose za PIO kraće od 15 godina – kaže Satarić.

Ističe da su mnogi od tih ljudi bez penzije radili sezonske poslove, u zemljoradničkim zagrugama, muškarci u građevinarstvu, te da su dobijali nadnice, ali ne i uplaćene doprinose zbog čega su sada van sistema.

– Ti ljudi su jako oštećeni. Za ono kraće od 15 godina što su uplaćivali doprinose to im niko nije vratio. Na prvom mestu bi trebalo oni da budu obeštećeni i da se za njih obezbede minimalne garantovane socijalne penzije, kao i za one koji nemaju baš ni na koga da se oslone. To je bilo obuhvaćeno strategijom o starenju kao i Strategijom za smanjenje siromaštva, koja je istekla još 2008. godine a danas je 2024. i eto još uvek se ništa nije postiglo oko toga – navodi naša sagovornica.

Ona podseća da su minimalne socijalne penzije bile deo izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti koje nisu usvojene 2019. godine, a za koje se, kako kaže, civilni sektor “žestoko” zalagao, a da je objašnjenje bilo da je mera opravdana, ali da se za to nema para.

Kako kaže Satarić, iako „vlade u Srbiji menjamo na godinu, dve“, nada se da će ipak minimalne garantovane socijalne penzije doći na dnevni red nove vlade i da će se to pitanje ponovo pokrenuti.

– Mi ćemo se opet zalagati i zagovarati tu temu, jer smo se kao zemlja članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske socijalne povelje, Članom 23, obavezali da ćemo obezbediti minimum materijalne sigurnosti starijima licima, radno nesposobnim i onima koji nemaju nikakve izvore prihoda – zaključuje Nadežda Satarić.