foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆSrbija je jedna od nekolicine zemalja koju je Svetska zdravstvena organizacija nedavno izabrala da sa njom podeli tehnologiju za razvoj informacionih RNK vakcina. To između ostalog znači da će stručnjaci iz Srbije proći obuke, u organizaciji SZO, nakon čega se očekuje da u našoj zemlji mogu da se proizvode RNK cepiva. Pri tome, ne računa se samo na proizvodnju vakcina protiv kovida već potencijalno i protiv drugih bolesti. Ono što u slučaju vakcina protiv kovida 19 može biti problem jeste proces odobrenja, koji bi mogao da traje više godina.
U želji da omogući jednak pristup vakcinama protiv kovid 19 svim zemljama sveta, umesto sadašnjeg u kome je, primera radi, tek deset odsto afričke populacije vakcinisano, SZO je osnovala centar u Južnoafričkoj Republici u kome se razvija RNK cepivo protiv kovida 19.
Osnovna ideja je da se RNK tehnologija podeli sa zemljama sa niskim i srednjim prihodima tako da ove države mogu same da proizvode RNK vakcine u skladu s međunarodnim standardima, kako ne bi zavisile od isporuka velikih kompanija.
Moderna i Fajzer-Biontek su do sada najveći deo svojih vakcina, 70 odsto, prodali upravo bogatim državama, među kojima su pojedine kupile preko tri puta više od količina koje su im potrebne.
Sa tim ciljem SZO je formirala centar u Južnoj Africi, koji je početkom meseca saopštio da je proizveo RNK cepivo protiv kovida 19. To cepivo zapravo je kopija Modernine vakcine. Južnoafrički centar odlučio je da kopira ovu vakcinu, oslanjajući se na javno dostupne podatke, jer je kompanija obećala da neće potezati svoje pravo na patente za vakcine tokom pandemije.
Međutim, Moderna, kao ni Fajzer, ili Biontek, nije spremna da podeli sa drugima svoj „recept“ za RNK vakcinu. Upravo ta činjenica stvara velike probleme SZO.
Sada kada je vakcina proizvedena u laboratoriji, potrebno je da dođe do njene masovnije proizvodnje ali treba i sprovesti klinička ispitivanja koja su zakazana za poslednji kvartal ove godine. To znači da bi moglo da prođe i tri godine pre nego što RNK vakcina razvijena u južnoafričkom centru dobije odobrenje za upotrebu.
Kako je kazao Martin Fride, koordinator Inicijative SZO za istraživanje vakcina, ako bi kompanije čija je kovid 19 vakcina već odobrena ili bar one čija su klinička ispitivanja RNK vakcina protiv kovida u poslednjim fazama podelile svoje podatke i tehnologiju sa SZO, onda bi vakcina iz Južne Afrike mogla da bude odobrena za godinu, do godinu i po dana. Za sada nije izvesno da će se tako nešto desiti.
RNK tehnologija za vakcine koja se razvija u centru u Južnoafričkoj Republici biće podeljena i sa nekolicinom zemalja među kojima je i Srbija. Ranija dokumenta objavljena na sajtu PAHO pokazuju da se do juna prošle godine prijavilo više od 30 zemalja iz ranga siromašnih i srednje razvijenih da budu primaoci tehnologije.
Kako je Danasu nezvanično rečeno, institucija iz Srbije koja je aplicirala za transfer tehnologije bio je Institut Torlak, koji je ranije učestvovao u transferu tehnologije za proizvodnju vakcine protiv gripa.
Među prvim državama koje su odabrane za transfer tehnologije bile su Argentina, Brazil, a potom i pojedine afričke države. U sredu je SZO objavila da će još pet zemalja Bangaldeš, Indonezija, Pakistan, Srbija, Vijetnam – dobiti podršku za razvoj RNK tehnologije.
Ove države izabrali su grupe eksperata i pokazale su da imaju kapacitet da usvoje tehnologiju, da nakon obuke relativno brzo pređu na proizvodnju, saopštila je SZO. Direktor SZO za Srbiju i region Fabio Skano rekao je prekjuče da je Srbija dobila priliku da uspostavi novu RNK tehnologiju, koja će u budućnosti omogućiti proizvodnju vakcina i drugih bioterapeutskih sredstava.
– Na Srbiji – do sada prvoj i jedinoj zemlji evropskog regiona SZO odabranoj za transfer iRNK tehnologije – velika je odgovornost na osnovu njenog iskustva i znanja, rekao je Skano, dodajući da korist od ove inicijative idu mnogo dalje od kovida 19.
– Stvara se platforma i za vakcine protiv drugih bolesti, uključujući malariju, tuberkulozu, čak i kancer. Ovo je strateška investicija, od vitalne važnosti za zdravlje i blagostanje ljudi svuda u svetu, zaključio je Skano.
SZO je kazala i da su mnoge države aplicirale za transfer tehnologije, a da su u prvom krugu izabrane one koje imaju potrebnu infrastrukturu i kapacitete.
Sličan proces za grip
Institut Torlak bio je od 2009. godine deo Globalnog akcionog plana za vakcine protiv gripa Svetske zdravstvene organizacije, čiji je cilj bio da se pokrene proizvodnja vakcina protiv gripa u većem broju zemalja. Ovaj cilj postavljen je nakon što se svet i tokom prethodne pandemije suočio sa manjkom vakcina. Torlak je učestvovao u ovom programu u okviru koga je došlo do transfera tehnologije za proizvodnju vakcine protiv gripa. Srpski institut proizveo je svoje cepivo 2019, koje se od prošle godine daje u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
