„Tužan sam što odustajem od najboljeg posla na svetu, ali tako stvari stoje“, izjavio je Boris Džonson u govoru ispred rezidencije u Dauning stritu broj 10 u Londonu, podnoseći ostavku na mesto lidera vladajuće Konzervativne stranke. To znači i da odlazi sa mesta premijera, ali tek na jesen, kada konzervativci izaberu novog lidera koji će preuzeti i vladu.
Lavovski se borio Boris da ostane na vlasti. Prošlog meseca je „preživeo“ glasanje o poverenju vladi, odbacivao pozive na ostavku koje su poslednjih meseci postale rutinske nakon što je izbio „partigejt“ skandal, a imenovanje Krisa Pičeta, koji je pod istragom zbog seksualnog uznemiravanja za visokog funkcionera u Konzervativnoj stranci, samo je kap koja je prelila čašu nezadovoljstva.
Počele su da pljušte ostavke ministara i ostalih vladinih zvaničnika. Više od 50 za 24 sata.
Džonsonu su leđa okrenuli i ministri koji su ga zdušno podržavali, pa čak i neki imenovani dva dana ranije. NJegov odlazak je više desetina građana okupljenih ispred rezidencije pozdravilo skandiranjem: „Zbogom, Borise, nećeš nam nedostajati.“
Nekome će verovatno i nedostajati, a Džonson je nesumnjivo Britaniju u ovih nekoliko godina vladavine značajno izmenio, pre svega time što je, snažnim populizmom, uspeo da progura Bregzit i zemlju izvede iz EU.
Ovaj po stilu, izgledu, ponašanju, nesvakidašnji političar za svoju originalnost verovatno treba da zahvali i neobičnom poreklu. Ovaj Britanac ima turske, ruske i jevrejske krvi. Pradeda mi je bio paša Osman Kemal, koji je pobegao iz Osmanske imperije u Veliku Britaniju, pokrstio se i postao Vilfred Džonson.
NJegova baka je navodno potomak vanbračne veze kralja Džordža II. Rođen je 19. juna 1964. godine u NJujorku i imao je i državljanstvo SAD do 2016. Sa porodicom se preselio u London kada je imao pet godina. Studirao je klasične nauke u Oksfordu, a nakon studija se zaposlio najpre kao savetnik za menadžment. Dao je ostavku nakon nedelju dana.
„Koliko god se trudio, nisam mogao da gledam u grafikon rasta profita na video-bimu, a da ne padnem u nesvest“, govorio je. Posle toga je počeo da se bavi novinarstvom, bio je glavni i odgovorni urednik magazina The Spectator.
Stekao je popularnost i dao se u politiku. Član Konzervativne stranke postao je 2001. godine. Bio je poslanik, zatim i gradonačelnik Londona. U vladi Tereze Mej bio je ministar spoljnih poslova, a sigurno je najzaslužniji za njen pad s vlasti 2019.
Od nje je preuzeo vladu i stranku, koju je iste godine doveo do istorijski važne i ubedljive pobede. U trećem je braku i ima šestoro dece. Srbiju je posetio dva puta, a 2016. se sreo sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem. Obožava Čerčila, o kome je napisao knjigu.
Čerčil je u svojoj dugoj političkoj karijeri više puta padao i vraćao se. Da li će i Džonson, videćemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.