Šta znamo o „Džonson i Džonson“ vakcini?

Odluka Evropske agencije za lekove očekuje se već u martu. Tako će vakcina „Džonson i Džonson“ po svemu sudeći biti četvrta odobrena u EU, posle Fajzer/Bajonteka, Moderne i AstraZeneke. Američka agencija za lekove odobrila je „Džonson i Džonson“ još krajem februara.

Pri tome su brojke mogle da unesu određenu zabunu – u trećoj fazi ispitivanja su ove vakcine imale efikasnost od 66 odsto u sprečavanju umerenih i teških oblika kovida 19.

Razlog što je vrednost manja nego kod prethodno odobrenih vakcina su verovatno nove mutacije virusa, kojih nije bilo za vreme testiranja drugih vakcina.

Kliničke studije pokazuju da je cepivo „Džonson i Džonsona“ delotvorno i protiv brazilskog i južnoafričkog soja virusa. U Velikoj Britaniji ta vakcina još nije korišćena pa se ne zna mnogo o njnoj efikasnosti protiv britanske varijante virusa.

Jasne prednosti

Vakcina „Džonson i Džonson“ ima jednu veliku prednost – daje se samo jedna doza, revakcinacija nije potrebna. Tako mnogo više ljudi brže može da se zaštiti.

Dalja testiranja bi trebalo da razjasne i da li bi efikasnost mogla da se poveća primanjem dve doze vakcine, kao kod konkurenata.

Vakcine takođe mogu da se transportuju i skladište na običnoj temperaturi frižidera, jer se za razliku od vakcina kompanija Fajzer i Moderne radi o vektorskoj vakcini, koja se bazira na virusu. Po dizajnu, vakcina „Džonson i Džonson“ je slična AstraZeneki. Obe su fokusirane na spajk-protein na površini virusa, koji podstiče zaštitni imunološki odgovor.

Treća faza testiranja, u kojoj je učestvovalo 44.000 ljudi iz Sjedinjenih Država, Brazila i Južnoafričke Republike, pokazala da je vakcina „Džonson i Džonson“ kod starijih jednako efikasna kao kod mladih – s tim u vezi je kod vakcine AstraZeneka bilo sumnji.

Što je najvažnije, niko od vakcinisanih nije umro, niti je morao u bolnicu.

Kritika Katoličke crkve

„Džonson i Džonson“ ove godine planira da proizvede ukupno milijardu doza. One će se proizvoditi u SAD, Evropi, Južnoafričkoj Republici i Indiji.

SAD su za milijardu dolara obezbedile 100 miliona doza, koje bi „Džonson i Džonson“ trebalo da isporuči u prvoj polovini godine. Takođe, imaju mogućnost dodatno da poruče još 200 miliona doza. EU je obezbedila do 400 miliona doza.

Biskupska konferencija SAD pozvala je katolike da pri izboru vakcine protiv korone, ukoliko je moguće, izbegavaju proizvod kompanije „Džonson i Džonson“. Zato što su u razvoju i proizvodnji te vakcine korišćene ćelije iz tkiva pobačenih fetusa. Slične poruke američki biskupi su imali i u decembru, u vezi sa vakcinom AstraZeneka.