Ideju koju je nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer izneo u Frankfurter algemajne cajtungu potvrdili su juče u zajedničkom saopštenju ministri inostranih poslova „Vajmarskog trougla“ – on, Loran Fabijus (Francuska) i Radoslav Šikorski (Poljska): EU je izvukla pouke iz neprilike u koju je saterala Ukrajinu zahtevom da se opredeli između EU i Rusije i ubuduće će graditi fleksibilniju politiku susedstva sa 16 zemalja na jugu i istoku za koje je pre 10 godina stvoren projekat Istočno partnerstvo.
„Naša ponuda o bližoj saradnji sa zemljama našeg Istočnog partnerstva ostaje na stolu. Naša politika mora na primeren način da respektuje političke datosti. Mi nećemo siliti naše istočne susede na ili-ili odluke“, rekao je Štajnmajer za Frankfurter algemajne cajtung.
On je precizirao da je ideja motivisana željom da se svim snagama radi za Evropu i mir u njoj. Kao što je držanje Evrope tokom pregovora u Ukrajini bilo usmereno ka cilju da se spreči prolivanje krvi, „takvo će naše držanje biti i sada kad treba sprečiti nove podele u Evropi“, rekao je Štajnmajer.
Štajnmajer, Fabijus i Šikorski su u svom saopštenju najavili „novu dinamiku u evropskoj politici sa susedima“ i založili se za fleksibilniju finansijsku pomoć, bolje uključivanje suseda u jedinstveno EU-tržište, jačanje razmene omladine i vizne olakšice. Tri ministra su podvukla da politika susedske saradnje sa EU nije u konkurenciji sa odnosima 16 država sa drugim zemljama i ekonomskim prostorima.
„EU ni ubuduće neće pregovarati sa trećim zemljama o svojim odnosima sa susedima, ali njena ponuda neće voditi kopanju novih rovova niti isključivanju drugih aktera“, navodi se u saopštenju i dodaje da se moraju naći novi putevi za one susedne zemlje koje „nisu spremne ili nisu sposobne za sporazum o asocijaciji ili za temeljniju i sveobuhvatniju zonu slobodne trgovine“.
U objašnjenju za magazin Špigl, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je preciziralo da nova ideja podrazumeva da će za svaku državu ponaosob biti tražen „odgovarajuće i kreativno rešenje“ i stvorena fleksibilnija susedska politika, uključujući i fleksibilizaciju njenih instrumenata pre svega finansijskih. Pri čemu se, naglašeno je, mora uzeti u obzir i „pitanje povezanosti i kompatibilnosti sa drugim ekonomskim prostorima“.
Evropska unija je za finansiranje svoj projekta Istočnog partnerstva za period 2014-2020. namenila 15,4 milijarde evra. Sa istog trojnog sastanka Štajnmajer je poručio da ne vidi put Ukrajine u NATO , ali je dodao da taj stav još nije usaglašen u nemačkoj vladi. Ipak, juče su sa istim stavom u nemačkoj javnosti istupili i neki viđeniji članovi kancelarkine CDU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
