Ministri spoljnih poslova Evropske unije zatražili su juče od Velike Britanije i Poljske da prihvate pojednostavljenu povelju EU, kako bi bio prevaziđen ćorsokak povodom novog ustava Unije, samo nekoliko dana pred održavanje ključnog samita lidera EU u Briselu. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da će svih 27 zemalja bloka biti „na gubitku“ ukoliko njihovi lideri ne uspeju da postignu dogovor povodom novog ustava Unije, tokom dvodnevnog samita koji počinje u četvrtak.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije zatražili su juče od Velike Britanije i Poljske da prihvate pojednostavljenu povelju EU, kako bi bio prevaziđen ćorsokak povodom novog ustava Unije, samo nekoliko dana pred održavanje ključnog samita lidera EU u Briselu. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da će svih 27 zemalja bloka biti „na gubitku“ ukoliko njihovi lideri ne uspeju da postignu dogovor povodom novog ustava Unije, tokom dvodnevnog samita koji počinje u četvrtak. „Ukoliko ne bude bilo kompromisa i sporazuma, svi će biti gubitnici,“ rekao je Štajnmajer novinarima. „Neophodno je uložiti sve moguće napore. To nam je potrebno zbog budućnosti Evrope,“ dodao je on.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja predsedava EU, žali da privede kraju dvogodišnji zastoj povodom pitanja ustava koji bi odredio smernice za dalje vođenje sada proširenog bloka, time što bi ga zamenila prerađenim dokumentom. Merkelova je od lidera Unije zatražila da prihvate plan, prema kojem bi pojednostavljen ustav bio ratifikovan do 2009. Svih 27 zemalja Unije bi moralo da odobri taj plan.
U nedelju su ministri spoljnih poslova razgovarali o odbacivanju samog imena „ustav“, kao i simbola EU, odnosno himne, zastave i gesla Unije. Štajnmajer je objasnio da su upravo ta problematična pitanja blokirala postizanje sporazuma o povelji.
Francuska i Španija su se, takođe, priključile združenim snagama koje su pozvale London i Varšavu da podrže ključne delove postojećeg Nacrta ustava EU, posebno kada je reč o odbacivanju veta u okviru 51 političke sfere, uključujući policiju i spoljnu politiku, kao i da se netaknutim zadrže nova pravila glasanja. Poljska se činila veoma izolovanom u svom protivljenju povelji, ali je odbila da odustane od pretnje ulaganja veta na čitav Nacrt ustava ukoliko se ne unesu izmene u novi glasački sistem. „Poljska neće prihvatiti ustavne odredbe u okviru sistema glasanja,“ rekla je ministarka spoljnih poslova Ana Fotiga, ali je dodala da je Varšava „spremna da razgovara.“
Češki ministar za evropska pitanja Aleksadar Vondra izjavio je da njegova zemlja podržava stav zvanične Poljske. Poljska zahteva nove pregovore o budućem sistemu glasanja u EU, pitanje koje je toliko politički obojeno da ga mnogi posmatraju kao moguću prepreku za postizanje sporazuma tokom predstojećeg samita. U juče obelodanjenoj izjavi poljskih zvaničnika navodi se da ta zemlje želi da „se obezbedi balans između velikih, srednjih i malih država,“ u skladu sa količinom moći koju svaka zemlja članica poseduje. Varšava tvrdi da izborni zakon predviđen ustavom daje suviše moći velikim zemljama, pogotovo Nemačkoj. Margot Valstrom, potpredsednik Evropske komisije, rekla je da ostale zemlje članice „nisu bile rade“ da ponovo pokrenu pitanje glasanja.
Političar Hrišćansko-demokratske unije i stručnjak za ustavno pravo u Evropskom parlamentu Elmar Brok ocenio je da postoji opasnost od rascepa EU ukoliko Poljska ne odustane od veta na ustavnu reformu. Brok je za agenciju DPA rekao da „niko ne treba da bude izložen pritisku“, ali da „svako mora da zna da će manja grupa zemalja poći svojim putem ukoliko ustavni proces bude zamro“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.