Stambeni blokovi ostali bez prozora, grad veličine pesnice, mesta bez struje i vode: Kakvo je nevreme pre 20 godina zadesilo Beograd i Vojvodinu?

„Dugo najavljivano nevreme pogodilo je juče uveče severni i centralni deo zemlje i prema izveštajima dopisnika Danasa i novinskih agencija naneo ogromnu materijalnu štetu u gradovima kroz koje je prošla kiša s gradom i naletima vetra“, pisao je „Danas“.

Velika kiša praćena olujnim vetrom obarala je drveća u Beogradu, a fotoreporter „Danasa“ zabeležio je štetu koju je
vetar napravio na uglu ulica Beogradske i Njegoševe, gde je drvo palo na jedan putnički automobil.

I u drugim delovima grada vetar je načinio veliku štetu, a kiša koja je padala do kasnih večernjih sati paralisala je veći broj beogradskih ulica.

Snažan vetar lomio je grane drveća, posebno u beogradskim parkovima, a ulicama je prelivala voda koja je otežavala saobraćaj.

Saobraćaj se tokom čitave večeri otežano odvijao, posebno u prigradskim naseljima.

U Zrenjaninu najkritičnije

Zrenjaninom je oko 18 časova 31. avgusta 2003. godine protutnjala oluja sa gradom veličine pesnice, načinivši veliku materijalnu štetu.

Oluja je, prema rečima izveštača, došla iz pravca Novog Sada, a za 15 minuta koliko je trajala, čitavi stambeni blokovi ostali su bez prozora, padalo je drveće i kablovi dalekovoda.

Ceo grad je više od sat vremena bio bez struje, grad je do zaključenja izdanja ostao bez vode, a nevreme je zahvatilo čitavu teritoriju zrenjaninske opštine.

Nevreme je teško oštetilo i zgradu Skupštine opštine Zrenjanin, na kojoj su polupani gotovo svi prozori, uključujući i vitraže koji su ovu zgradu krasili još od doba Austrougarske monarhije.

Nadležni su kazali da su led i oluja pričinili veliku materijalnu štetu.

Epilog nevremena je 15 povređenih Zrenjaninaca koji su pomoć zatražili kod lekara.

U Vršcu i okolnim selima nije bilo leda, ali je padala kiša praćena olujnim vetrom, tako da su saobraćajnice u gradu potpuno poplavljene, a oko 20 sati Vršac je ostao bez struje.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

U ostalim delovima Vojvodine uglavnom je padala kiša, praćena jakim, ali ne olujnim vetrom, tako da su pojedine saobraćajnice u Novom Sadu, Somboru, Subotici i Sremskoj Mitrovici poplavljenje vodom, jer kanalizacija nije mogla
da apsorbuje velike količine padavina.

U svim većim gradovima Vojvodine polučasovno nevreme prouzrokovalo je veliku štetu na poljoprivrednim usevima.

Dvadeset godina kasnije

Gotovo 20 godina kasnije, Srbija se susreće sa istim izazovima u borbi protiv vremenskih neprilika.

Tokom leta koje je iza nas, u više navrata Srbija se našla na udaru takozvane „superćelijske oluje“ koja je obarala drveća, nosila čitave konstrukcije, obarala kranove, a više ljudi bilo je povređeno.

Metorolog Nedeljko Todorović za Danas je u julu ove godine rekao da je u pitanju uobičajena pojava za ovo doba godine.

– Uobičajena letnja šema, s tim da, u nekim situacijama taj grmljavinski oblak može da bude i dovoljno jak da se ispod njega pojavi tornado odnosno tromba ili pijavica, kako se zove kod nas u narodu. U principu, to je već uobičajena pojava. Kod nas se pojava tornada događa nekoliko puta godišnje. U zapadnoj Evropi je to mnogo češće, u Americi još češća i jača pojava. Svuda ih ima u svetu, pa i kod nas – istakao je Todorović.

Na pitanje, koje u poslednje vreme građani sve češće postavljaju, zbog čega su oluje poslednjih godina sve jače i razornije, odgovora kontrapitanjem.

– Odakle taj zaključak? Nisu radili analize. Treba da uzmu podatke, pa da vide unazad koliko ih je bilo prošle, pretprošle godine, pa unazad deset, pedeset i sto godina. Videće da nema nikakvog povećanja broja takvih pojava, niti su razornije – naveo je sagovornik Danasa.

Kako je naglasio tom prilikom, nikakve suštinske promene nema, samo su neke sezone izraženije, dok su druge manje izražene.

– Ništa se specijalno ne događa, a pogotovo poslednjih dvadesetak godina. Novi mediji omogućavaju da se svako interesuje i slika, prati telefonom, pa je normalno i da ima mnogo više informacija u javnosti, nego što je to bio slučaj pre 40 ili 50 godina. Situacija je ista, samo je u medijima više prisutno – pojašnjava Todorović.