Stamenković: Sistem zaštite novinara danas bolje razume šta može da pruži

„Poverenje je polako građeno, kontakti su bili učvršćivani i sada se organizaciono-tehnički nalazimo u dobroj situaciji. (Slučajevi napada na novinare) koji mogu da imaju krivičnu konotacijiu uglavnom ne ostaju neprijvaljeni“, kazao je Stamenković na onlajn predstavljanju Izveštaja o radu Stalne radne grupe u periodu 2017-2021 godine.

Naglasio je da se sistem zaštite novinara danas bolje razume u odnosu na ono što može da pruži.

„Još uvek nekako zajedno prolazimo kroz definisanje okolnosti događaja koji bi onda trebalo da budu uvedeni pod postojeću pravnu normu, da bismo mi onda mogli da reagujemo“, rekao je Stamenković.

Prema njegovim rečima, predložene izmene krivičnog zakonika, koje bi se odnosile upravo na zaštitu novinara, naišle su na negativne ocene i dobile negativnu konotaciju, ali je on ocenio da one ne prikazuju realnu sliku.

Stamenković je istakao da postoje ugrožavanja sigurnosti svih novinara i dodao da postoje napadi i na one u medijima koji su naklonjeni vlasti, a čija je sigurnost ugrožena od strane onih koji podržavaju drugu političku opciju i naglasio da „nije sve u jednoj boji“.

Dodao je i da nedostaju konkretne kazne koje bi preventivno uticale na one koji bi u budućnosti mogli da izvrše krivično delo prema novinarima  i dodao da postoje dve stvari koje su važne.

„Izvrštietlji krivičnih dela da budu kažnjeni za svoja dela i da javnost sazna za to“, istakao je Stamenković.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić kazao je da je Stalna radna grupa napravljena sporazumom između Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i udruženja novinara i dodao da postoji čitav niz nepoznavanja i nerazumevanja različith profesija, kao i da jedni druge u radnoj grupi konstantno edukuju.

Prema njegovim rečima, trenutno ne postoji ni edukacija novinara za bezbedno izveštavanje i dodao da će radna grupa raditi na tome u budućnosti.

Matić je ocenio da još uvek postoji 37 otvorenih slučajeva napada na novinare i da bi verovatnoća da se neki slučaj reši bila povećana obrazovanjem posebne kancelarije u Ministarstvu unutašnih poslova, koja bi se bavila samo tom temom.

„Mi moramo da izrodimo iz ovog iskustva koje sada imamo i tu operativnu stranu“, naglasio je Matić.

Istakao je i da je stalni problem politički aspekt i dodao da gde god je politika direktan izvor ugrožavanja sigurnosti novinara, tu postoji zastoj u reakcijama nadležnih.

Kako je kazao, najvažnije je raditi na stvaranju prihvatljive atmosfere u kojoj novinari rade i na stvaranju mehanizama za prevenciju i istakao da se snažno mora menjati kultura koja proizvodi mržnju i nasilej prema svima, samim tim i prema novinarima.

Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) istakao je da je uspostavljen sistem kontakt tačaka koji je pokazao da dobro funkcioniše.

Prema njegovim rečima, tačke su uspostavljene u okviru same grupe, ali i u tužilaštvima i u policiji, i da svi oni utiču na to da se slučaj napada na novinara što pre prijavi i da bi sami novinari razumeli da taj slučaj nadležni zaista žele da reše.

Objasnio je da su te tačke zapravo tačno određena lica u nadležnim organima, lica u tužilaštvima, polciiji, kojima može da se prijavi slučaj, ali i koja vode računa da li se ceo proces sprovodi kako treba i da oštećeni novinar dobija informacije o samom  slučaju

Đurić je ocenio da je prekretnica, kada su svi stekli međusobno poverenje i počeli mnogo drugačije da komuniciraju, bilo paljenje kuće novinara portala Žig Info Milana Jovanovića, kada su i tužilaštvo i policija shvatili da mogu sa novinarima da razgovaraju i dele informacije.

Ocenio je i da bi prošlogodišnje julske demonstracije mogle da budu nova prekretnica, jer ima mnogo slučajeva koji nisu rešeni, a da su za njih odgovorni sami pripadnici policije.

Istakao je da ipak ostaje bojazan da bez stalnog pritiska, onih koji zastupaju novinare, na tužilaštvo i policiju, da trenutni nivo zaštite teško može da se održi.