„Prethodno mirna područja postaju bučna“: Kolika jačina buke sme da dopire do našeg stana i ko plaća ako naruči merenje?

Krajem oktobra 2021. godine u Srbiji je usvojen Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, a Beograd je u međuvremenu izdeljen na šest akustičnih zona, ali koliko nam sve to pomaže. Akustično zoniranje podrazumeva da su određene granične vrednosti indikatora buke za različita područja prema njihovoj nameni, koja je određena prostornim i urbanističkim planovima.

Tako recimo, nivo buke na mestima predviđenim za odmor i rekreaciju, u zonama bolnica, kao i kulturno-istorijskih lokaliteta i velikih parkova tokom dana i uveče ne bi trebalo da prelazi 50 dB (A), noću 40. U stambenom području te granice su malo iznad, tako da je preko dana i večeri dozvoljeno 50, a uveče 45 decibela. Za gradski centar, trgovačke zone granica nivoa niva dozvoljene buke preko dana i večeri je 65, a noću 55 decibela. Nivo buke u industrijskim područjima ne sme da prelazi graničnu vrednost buke u zoni sa kojom se graniči.

Kada su u pitanju zatvoreni prostori, definisano je na primer da nivo buke u spavaćoj i dnevnoj sobi pri zatvorenim prozorima ne prelazi 35, noću 30 decibela, koliko je predviđeno i za hotelske i bolničke sobe. Za učionice, bioskopske dvorane, čitaonice te vrednosti su po 40 decibela i tokom dana i noći, kao i za odrinacije.

Na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine postoji spisak od 40 organizacija koje su akreditovane i ispunjavaju uslove za merenje buke u životnoj sredini, među njima su i instituti za javno zdravlje.

Inženjer u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd zadužen za merenje buke Milan Konatarević govori za Danas o efektima novog Zakona ali i o tome na koji način možemo da se zaštitimo od buke.

– Aspekti koji su bitni za našu delatnost su se pokazali prilično dobro, govorimo prvenstveno o akustičkom zoniranju grada koje je urađeno uz novi Zakon. Takođe, mnoge tehničke stvari su raspetljane i propisno definisane novim Zakonom što je dovelo do preciznijih rezultata kada se rade merenja buke specifičnog izvora, recimo – ocenjuje on.

Novim Zakonom neposredna kontrola buke iz ugostiteljskih objekata prešla u nadležnost Komunalne milicije, dok Zavod obavlja veliki broj merenja od kojih je najznačajniji program koji sprovode dva puta godišnje, u proleće i jesen, na 40 lokacija u gradu i u prigradskim opštinama.

– Beograd je umereno bučan grad sa svojim „žarištima“ koja u velikoj meri narušavaju širu sliku stanja buke u gradu – ocenjuje Konatarević za Danas.

On smatra da je veliki problem odsustvo regulacije urbanistički mešovitih područja (stambeno-poslovne zone) kao i nepoštovanje striktno stambenih zona.

– Komercijalnu aktivnost je moguće registrovati na vrlo neobičnim adresama, barem tako pokazuje naše iskustvo. Jednom prilikom smo imali slučaj gde je stan na 8. spratu stambene zgrade bio adaptiran i registrovan kao fitnes studio – ističe naš sagovornik.

Govoreći o tome koja su najugroženija mesta u Beogradu zbog buke, Konatarević objašnjava da to zavisi od vrste buke.

– Stanari Bulevara despota Stefana, recimo, nikada zaista nisu „mirni“ što se tiče buke ali ta buka dolazi primarno od saobraćaja koji je vrlo retko predmet pritužbi građana. Prethodno mirna područja, usled ubrzanog razvoja grada, postaju bučna tj. dobijaju više komercijalnih sadržaja koji uvek, direktno ili indirektno, povećavaju nivo buke u okolini – navodi on.

I Zavod za javno zdravlje Požarevac, takođe obavlja merenja buke u životnoj sredini, ali kako nam je rekla dr Teodora Đurić, ne raspolaže podacima o nivoima komunalne buke (saobraćajne) u tom gradu za ovu godinu.

– Prevencija od buke je da postoje saobraćajne obilaznice koje usmeravaju saobraćaj van naseljenog mesta, zatim da se industrijski i ugostiteljski objekti nalaze van naseljenog mesta, a ako su ti objekti u naseljenom mestu da postoji dobra zvučna izolacija – navodi dr Đurić za Danas.

„Buka ne mora da ošteti sluh da bi vam naudila“

Sagovornici Danasa ističu da je buka svaki neželjeni zvuk koji može da škodi ljudima.

– Buka ne mora da ošteti sluh da bi vam naudila, naprotiv, najveći deo štetnih posledica povišenog nivoa buke je u padu koeficijenta efikasnosti skoro svih aktivnosti, pogotovo onih koje zahtevaju povišenu koncentraciju, remećenje sna i sve negativne posledice koje takvi uslovi donose, itd. Nivo buke koji direktno oštećuje sluh uglavnom nećemo naći u životnoj sredini, prva granica koja dovodi do trajnog oštećenja jeste izloženost nivou od 85dB(A) duže od 8 časova. Ovo su nivoi o kojima uglavnom brinemo u radnoj sredini – objašnjava inženjer Konatarević.

I doktorka Teodora Đurić ističe da direktno izlaganje buci može da dovede do privremenog ili trajnog oštećenja sluha, dok indirektno buka ometa spavanje, rad i komunikaciju.

– U hormonskom smislu buka dovodi do pojačanog lučenja hormona stresa, koji kod vulnerabilne populacije može da dovede do porasta krvnog pritiska, koji udružen sa aterosklerozom može biti faktor razika za nastanak infarkta srca – kaže dr Đurić.

Dodaje da su efekti buke nakon buđenja umor, promena raspoloženja, glavobolja i pad radne sposobnosti. Neželjenji efekte kod izloženih osoba buci, kako naglašava naša sagovornica, zavise od opšteg zdravstvenog stanja, psiholoških karakteristika i dužine izloženosti neželjenom zvuku.

 

Kako da se zaštitimo od buke?

– Jako je teško zaštiti se od buke na ličnom nivou a da to nije neki tip antifona tj. “čepića za uši” i daleko je od idealnog. Sa modernim izolacionim materijalima efikasna zaštita od buke je vrlo dostupna ali ovde postoji drugi problem, za ovakvu zaštitu potrebno je držati sve otvore zatvorenim što nikako nije u skladu sa navikama naših građana. Zaštita od velikog broja izvora buke nije na građanima, tj. na ličnom nivou, već na propisima. Ovo ne znači da građanstvo svojom aktivnošću ne doprinosi ukupnom nivou buke, naprotiv – navodi Konatarević.

Beograđani se sve češće žale na vatromete

Jedna od stvari na koju se građani Beograda žale u poslednjih par godina, kako kaže indženjer Konatarević, jesu vatrometi u kasnim večernjim satima, koje skoro isključivo ispaljuju građani, ne komercijalni objekata. „Ovo je jedan aspekt gde možemo obratiti pažnju jedni na druge, što je najefektivnija forma zaštite“, naglašava on.

Ko plaća merenje buke

Kao i svaka usluga, merenje buke se naplaćuje prema zvaničnom cenovniku Zavoda. Cena u velikoj meri zavisi od obima ispitivanja, na koliko tačaka se meri, koliko dugo, itd. Teret plćanja je skoro uvek na naručiocu usluge. Komercijalni objekti su Zakonom obavezni da vrše periodična ispitivanja buke u životnoj sredini (svake tri godine ili pri promeni opreme koja proizvodi buku), ovakvo merenje će se obaviti u spoljnoj sredini ali i u stanovima potencijalno ugroženih građana. Punu cenu ovih merenja snose komercijalni objekti.