Štancovanje presuda prema automatizmu?

Da se stanje u srpskom pravosuđu znatno popravilo posle političkih promena u zemlji, ali da je još uvek daleko od onoga u kakvom se nalaze pravosudni sistemi zemalja Evropske unije, teza je s kojom se mnogi slažu i u advokaturi i u pravosuđu. Potvrdu ovakvih stavova svakako predstavljaju i sudski sporovi koje su zbog neostvarenih prava iz radnog odnosa protiv države, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova, zajedno s kolegama iz ostalih gradova Srbije pokrenuli čačanski i gornjomilanovački policajci pozivajući se na Zakon o radu kojim je jasno definisana ova oblast. Mada obe strane u postupku više nemaju zahteva za izvođenje dokaza, epilog parnica koje se vode pred Opštinskim sudom u Čačku još uvek se ne nazire budući da se, kako tvrde čačanski policajci i njihov pravni zastupnik, postupajuće sudije u ovim sporovima stavljaju u službu zaštite države od građana kojima su očigledno uskraćena ustavna i zakonska prava.

Zakon i zakon

Mada su pravo policajaca i obaveza poslodavca da zaposlenima isplaćuje nadoknadu za prekovremeni, noćni i rad za vreme državnog i verskog praznika jasno definisani članom 82. Zakona o radu, u nekoliko slučajeva u nekoliko gradova dosad je drugostepeni organ doneo presudu u korist države, pritom se pozivajući na Zakon o unutrašnjim poslovima. Naime, ovaj Zakon u članu 47. predviđa da se zbog posebnih uslova rada, težine, prirode zadataka i poslova ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva predviđena za druge radnike. Međutim, u ovoj odredbi se nigde ne navodi obaveza poslodavca da im obezbeđena sredstva isplati, kako tvrde čačanski policajci. Istovremeno oni upozoravaju da se, čak i da im se sredstva koja predviđa Zakon o unutrašnjim poslovima isplaćuju, ona odnose na posebne uslove rada, a ne na prekovremeni rad.

Tužbe zbog neisplaćenih nadoknada za prekovremeni, noćni i rad u vreme državnih i verskih praznika podnete su opštinskim sudovima u Čačku i Gornjem Milanovcu još u julu 2005. godine. Uprkos činjenici da zakon jasno precizira obavezu poslodavca da zaposlenima isplaćuje nadoknadu za prekovremeni, noćni i rad u vreme državnih i verskih praznika i da u Ustavu Srbije postoji odredba koja se odnosi na mogućnost prekovremenog rada, ali i na obavezu novčane nadoknade, dosad su u Opštinskom sudu u Čačku na osnovu tužbi policajaca donete samo dve prvostepene presude o kojima treba da se izjasni Okružni sud kao drugostepeni organ. Za razliku od čačanskog Opštinskog suda, gornjomilanovački sud, u kojem je zahvaljujući unutrašnjoj organizaciji sve parnice po tužbi policajaca vodilo dvoje sudija, već je okončao sve predmete usvojivši tužbene zahteve tužioca.
Advokat Goran Stamenić koji zastupa više od 150 čačanskih policajaca tvrdi da se parnice trenutno nalaze u nekoj vrsti vakuuma, budući da ostale sudije odlažu donošenje presuda dok ne vide kako će dve prvostepene presude koje su donele njihove kolege oceniti Okružni sud u Čačku kao drugostepeni organ.
– Na ovaj način sudije u Čačku krše osnovno načelo delovanja nosioca pravosudne funkcije kao što je nezavisnost, budući da svaki od sudija koji vodi ove parnice treba da ima svoj nezavisan stav u odnosu na predmet, a ne da čeka da vidi kakvu će odluku doneti Okružni sud, pa da posle toga presude štancuju prema nekom automatizmu. Razumeo bih da je reč o nečemu što zakonodavac još uvek nije dovoljno definisao i gde nema dovoljno profilisane sudske prakse, ali ovde je reč o nečemu što je Zakonom o radu jasno definisano i precizirano. Neprihvatljivo je da postupajući sudija, uprkos činjenici da ni tužilac ni tužena strana više nemaju nikakvih zahteva koji se odnose na izvođenje dokaza i slažu se u predlogu da se spor zaključi, odlaže donošenje presude čime indirektno utiče i na uvećanje sudskih troškova. Moj utisak je da se postupajuće sudije u ovim sporovima ponašaju kao da je njihova obaveza da državu štite od njenih građana. Ni ja ni moji klijenti od njih ne očekujemo da oni štite građane od države, već samo da primene zakonske odredbe koje su vrlo egzaktne i jasne i na taj način zaštite pravni poredak – objašnjava Goran Stamenić.
– Zakonodavac je jasno definisao da je njihov posao skopčan s teškim uslovima rada i u sklopu toga ostavio mogućnost da na redovne zarade dobiju uvećanje od 30 odsto, ali očigledno se, svesno ili nesvesno, ignoriše činjenica da se to uvećanje odnosi na redovno radno vreme, a ne na prekovremene sate. Uostalom, to je i bliže definisano i Zakonom o platama u državnim organima, gde se u članu 4. reguliše koeficijent na osnovu kojeg se obračunava zarada, a koji izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Međutim, u posebnom članu 5 navodi se da se dodatak na platu odnosi i na rad za vreme državnog i verskog praznika, rad noću i prekovremeni rad, zbog čega je i laiku jasno, budući da je reč o dva člana koja se nalaze jedan pored drugog, da se ono što se odnosi na prekovremeni rad ne može podvesti pod nešto što se precizno odnosi na nadoknadu ostvarenu na osnovu težine i prirode posla. Upravo iz ovih razloga moje kolege i ja koji zastupamo policajce smatramo da je reč o potpuno nezakonitim odlukama – kaže Stamenić.
Bez obzira na krajnji ishod sporova koji protiv Ministarstva unutrašnjih poslova vode čačanski i gornjomilanovački policajci, način na koji su u Opštinskom sudu u Čačku vođeni ovi procesi, prema oceni većine pravnika s kojima smo razgovarali ostaće zabeleženi kao svojevrsni pravni nonsens. Uprkos činjenici da parnični sud ne može da izvodi dokaze po službenoj dužnosti, već isključivo na osnovu predloga stranaka u parnici, većina sudija koji vode ove sporove pred Opštinskim sudom u Čačku naložili su veštačenje koje se odnosi na preraspodelu radnog vremena. Naime, Zakonom je predviđena mogućnost da zbog bolje organizacije posla poslodavac može da vrši preraspodelu radnog vremena, ali samo na način da jedan radnik, u ovom slučaju policajac, u okviru jedne kalendarske godine ne može imati više radnih sati od redovnih, za šta mora postojati pismeno rešenje, što u slučaju čačanskih i svih ostalih policajaca nije slučaj.
– Čačanske sudije na ovaj način upadaju u svojevrsnu zamku jer zakon je jasan u članu 120 koji se odnosi na ostvarivanje i zaštitu prava zaposlenih da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obavezama i odgovornosti s obrazloženjem i poukom o pravnom leku. U ovom konkretnom slučaju i bez toga da suprotna strana priznaje da rešenja o preraspodeli radnog vremena nisu donošena i ne traži veštačenje, sud nalaže veštačenje. Ovo je svojevrstan nonsens u postupanju iskusnih sudija parničara koji su očigledno išli linijom manjeg otpora i prema automatizmu posle inicijative jednog mladog kolege naložili veštačenje, prihvatajući na jednoj strani način potpuno proizvoljnog razmišljanja i upuštajući se u izvođenje dokaza koje stranke u postupku nisu predložile, što na drugoj strani ukazuje na činjenicu da su čačanske sudije na sebe preuzeli obavezu da državu štite od njenih građana, tvrdi pravni zastupnik čačanskih policajaca.