Standardizacijom do bezbednije plovidbe

Od toga tri miliona biće utrošena za neophodnu opremu, 6.5 miliona za realizaciju projekta, a ostatak za nadzor izvršenja radova. Prema rečima Zorana Lukića, šefa odseka za RIS u Plovputu, kroz pilot projekat većje pokriveno oko 200 kilometara Dunava u Srbiji pomoću tri stacionarna centra u Novom Sadu, Beogradu i Kladovu. Suština RIS projekta je uspostavljanje standardizovanog nivoa bezbednosti plovidbe i usaglašenog nivoa usluga na čitavom toku reke Dunav.

– Koncept RIS omogućava primenu novih tehnologija radi bezbednije i efikasnije plovidbe. Sam sistem sastoji se od infrastrukture, koja će dužDunava u Srbiji biti instalirana na 14 mesta, i uređaja transportera u plovilima. Tehnologija omogućava da kapetani brodova i ljudi na obali uključeni u plovidbu uvek imaju informacije o svakom brodu na reci. Kapetan mora da u svakom trenutku ima sliku šta je ispred njegovog broda, da identifikuje put, druge učesnike u plovidbi i da donosi pravovremene odluke. U uslovima otežane plovidbe kao što su magla i jake kiše, ali i na „uskim grlima“ gde ima više plovila, kretanje rekom nije lako. Radari i ostala postojeća tehnologija nisu više dovoljni, pa će instaliranje novih tehnologija omogućiti da „kapetan vidi iza krivine“. Podaci o dimenzijama plovila, kursu i brzini plovidbe, tovaru i broj ljudi u svakom trenutku razmenjuju se između brodova, dok su stacionirani objekti ucrtani na elektronskim mapama koje se veoma brzo mogu ažurirati – objašnjava Lukićza Danas. On dodaje da se svi podaci beleže i snimaju u centrima na obali tako da ako nastanu neke nepravilnosti ili nesreće ceo događaj može se rekonstruisati.

Prema Lukićevim rečima, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Bugarska i Rumunija većsu dosta uradile na implementaciji RIS, te je kod nas „opremanje Dunava“ dobilo prioritet. Ostale dve međunarodne reke u Srbiji, Sava i Tisa, postepeno će biti opremljene sistemom, a savska komisija većje preduzela određene korake.

Kako objašnjava Žaneta OstojićBarjaktarević, direktorka Plovputa, to preduzeće je sa implementacijom RIS počela još 2005. godine. U januaru ove godine otvoren RIS centar u Plovputu koji prati i nadgleda plovidbe u realnom vremenu. Plovput je za ovo vreme izradio elektronske navigacione karte za tokove Dunava i Tise kroz Srbiju, dok su za Savu u fazi pripreme. Ona kaže da je implementacija RIS olakšana setom zakona, pre svega Zakonom o ministarstvima iz 2007, zatim generalnim planom i studijom izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Srbiji iz 2006, i strategijom razvoja transporta u Srbiji za period 2008-2015.

– Standardizacija i efikasna razmena podataka između brodova i obale na Dunavu bitna je jer on prolazi kroz više evropskih zemalja. Osim olakšanog rada osoblja na samim brodovima, RIS će pomoći i ljudima na obali. Radnici na predovnicama imaće podatke o dimenzijama i tovaru broda, kargo sistemi lakše će moći da skladište i organizuju tovare budući da će imati tačne informacije kad brod dolazi i šta nosi. Korisnici RIS u Srbiji su i brojna ministarstva, kapetanija, rečna policija, te hidrocentrala Đerdap – napominje Mihael Fastenbauer, šef jedinice za razvoj dunavske navigacije.

Osavremenjavanje prevodnica na Đerdapu

Četiri najveće rečne prevodnice u Evropi koje se nalaze na Dunavu u sklopu dve hidrocentrale Đerdap, po dve u Srbiji i Rumuniji, uskoro će dobiti nov navigacioni sistem. Tako će do aprila 2009. biti završen projekat rekonstrukcije i osavremenjavanja prevodnica na Đerdapu. Cilj tog projekta je da se karakteristike prevodnica izgrađenih pre više od tri decenije usaglase sa standardima i zahtevima dunavske komisije i standardima EU. Osavremenjavanje je neophodno i zbog činjenice da su sa rumunske strane radovi većodmakli, a istovetnost prevodnica zahtevana je i sporazumom dve zemlje.

Čišćenje od zaostalih bombi

Reke u Srbiji u narednom periodu intenzivnije će biti pretraživane kako bi se identifikovale sve zaostale eksplozivne naprave i potopljeni brodovi koji ugrožavaju bezbednu plovidbu. U Prahovu na dnu Dunava, šest decenija leži flota nemačkih brodova potopljenih krajem Drugog svetskog rata. Oni otežavaju plovidbu, a u određenim klimatskim uslovima prilikom niskog vodostaja čak su i vidljivi na površini. Međutim, pretpostavlja se da su bombe u Savi i Dunavu zaostale i nakon NATO bombardovanja 1999. godine, te će biti prekontrolisane na desetine potencijalno opasnih lokacija. Pretpostavlja se da zaostalih bombi na Dunavu ima u blizini mosta kod Bogojeva, mosta kod Bačke Palanke, brodogradilišta i luke u Novom Sadu, Beščanskog mosta, pančevačke luke i mosta koji povezuje Smederevo i Kovin. Na Savi zaostalih neeksplodiranih sredstava najverovatnije ima kod Šapca, fabrike u Bariču, kod dalekovoda preko reke u Obrenovcu, ali i na zaostalom minskom polju iz 1996. godine kod Jamene.