Nova krađa delova kontaktne mreže na delu pruge Beograd – Novi Sad. „Soko“ morao da uspori – brzina voza na delu pruge smanjena sa 200 na 30 kilometara na sat. Kako je moguće da neko skida delove kontaktne mreže? Šta se sve krade i ko su kradljivci? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Nenada Stanisavljevića iz „Infrastruktura železnice Srbije“.
Kako je objasnio ovog jutra, kontaktna mreža je žica koja se nalazi iznad pruge kroz koju prolazi električna energija (struja) napona 25.000 volti i koja služi za napajanje električnom energijom električnih lokomotiva, i na elektrificiranim prugama omogućava saobraćaj elektromotornih garnitura, vozova, lokmotiva…
– Najkraće rečeno, kontaktna mreža služi za provođenje električne energije i napajanje voznih sredstava na pruzi izuzetno visokih napona. Taj napon ubija čoveka ne samo ako dotakne kontaktnu mrežu, već je dovoljno da se uđe u strujno kolo kontaktne mreže koje je i do tri ili četiri metara udaljeno od nje pa da dođe do strujnog udara koji se najčešće kobno završava – objasnio je Stanisavljević u „Uranku“.
Kradu se čvrste tačke
Kontaktna mreža nalazi se na tri do četiri metra iznad samog vrha voznog sredstva.
– To je dakle sedam do deset metara iznad tla, pa i više. Krade se na veoma stručan način prema svim informacijama koje imamo. Kada je reč o kontaktnoj mreži kradu se čvrste tačke koje se postavljaju od stuba do stuba koji se nalaze na udaljenosti od 1.600 metara. Pošto su to velike dužine, neophodno je da nešto drži tu kontaktnu mrežu iznad pruge zategnutom i to su te čvrste tačke dužine 140 metara i teške 70 kilograma. Ozbiljna je logistika potrebna, to nisu laici, jer morate da znate kako to da uradite da vas ne ubije struja. Kada dođe do kvara na kontaktnoj mreži u svim sistemima Infrastruktura se registruje pad napona u kontaktnoj mreži. Lopovi tačno znaju kako da izvedu krađu čvrstih tačaka pod naponom i da ne izazovu pad napona u kontaktnoj mreži što bi mi odmah videli. Pad napona, ali ne zbog krađe, imali smo pre nekoliko večeri na Barskoj pruzi gde je registrovan kvar na kontaktnoj mreži, ekipa je otišla, otklonila kvar i vraćen je napon.
Kradljivci su brzi, imaju znanje i logistiku
Lopovi su vrlo spretni, kazao je Stanisavljević, jer celu ovu kriminalnu operaciju izvedu tako da se to uopšte ne oseti i ne primeti u sistemima.
– Potrebno je veliko znanje da se to uradi, i ozbiljna logistika. U toku jedne noći ukrali su sedam čvrstih tačaka između Stare i Nove Pazove, to je deonica u dužini od deset do 12 kilometara. Četiri na delu pruge prema Novom Sadu i tri na drugoj pruzi prema Šidu. To mora da uradi veći broj ljudi. Jednu čvrstu tačku te dužine i težine lopovi ukradu za dvadesetak minuta. Moraju imati znanje, opremu, alat. Sa terena imamo i informaciju da su uniformisani, da dođu u radnim uniformama tako da izgleda kao da su to ljudi koji rade na pruzi. Urade to brzo i ne izazovu pažnju – objasnio je Nenad Stanisavljević jutros na televiziji K1.
Redovne kontrole s pripadnicima MUP-a
Upravo zbog učestalih krađa, Infrastrukture su uvele kontrole sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koje, kako kaže Stanisavljević, već daju rezultate.
– Naročito na brzoj pruzi gde su brzine 200 km/h uveli smo redovnu kontrolu i obilazak pruge pre prolaska prvog brzog voza. Ono što nam se juče dogodilo na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad primetila je dežurna ekipa Infrastruktura u pratnji predstavnika MUP koji su pre prolaska prvog voza obišli prugu i videli da je olabavljena ta kontaktna mreža i reagovali. Zbog toga je smanjena brzina voza. To mogu da vide i mašinovođe, ali pošto se krađe najčešće dešavaju noću, ideja nam je da prugu proverimo rano ujutro, pre polaska prvog voza – objasnio je Stanisavljević.
Jedna čvrsta tačka košta 100.000 dinara
Na pruzi između Beograda i Novog Sada ima oko šezdesetak prolazaka vozova dnevno.
– Prošle godine su na srpskim prugama ukradene 222 čvrste tačke. Sve što se ukrade, prema našim procenama, verovatno se prodaje kao staro gvožđe, kao sekundarna sirovina. Za nas kao Infrastrukturu nabavna cena te jedne čvrste tačke je oko 100.000 dinara, a oni ih prodaju dva do tri puta jeftinije, dakle po ceni od 30.000 do 50.000 dinara. Ugrožavaju život ljudi koji putuju i svoj život za taj novac – kazao je Stanisavljević u „Uranku“. – Na udaru lopova su i užad, provodnici kontaktne mreže, zatezni tegovi koji su ranije bili gvozdeni. Oni služe da na svakom stubu ili po određenoj dinamici zatežu kontaktnu mrežu. Nova taktika jer su se masovno krali ti gvozdeni tegovi je da sada imamo betonske.
„Soko“ opet vozi 200 na sat
Nenad Stanisavljević kazao je jutros da su tokom noći postavljene sve čvrste tačke i da je saobraćaj od jutros normalizovan.
– Svih sedam čvrstih tačaka noćas je zamenjeno na brzoj pruzi, četiri na pruzi Beograd-Novi Sad i tri na pruzi Beograd – Šid. Jutros su vraćene brzine vozova na 200 km/h na pruzi Beograd-Novi Sad, odnosno na projektovanu brzinu na pruzi između Beograda i Šida. Tri ekipe su radile iz cele Srbije cele noći da bi sve sanirale.
Godišnja šteta od krađa 100 miliona dinara
Svaki slučaj krađe Infrastrukture železnice Srbije prijavljuju MUP-u.
– Od njih dobijamo izveštaj da li je kradljivac uhapšen, priveden… Sve krađe na delovima elektrotehničke infrastrukture, kada se dodaju i krađe na kolosečnom delu (prigušnici, balize, kolosečni pribor) prave nam štetu od oko 100 miliona dinara godišnje. Ogromna je to cifra, ali najopasnije je to što se ugrožava bezbednost ljudi i železnička imovina. Nipodaštavaju se svi napori države i Železnica u modernizaciji sistema. Posle decenija zapostavljanja železnice, konačno je počelo da se ulaže.
Teško krivično delo
Nenad Stanisavljević kazao je je procedura prijavljivanja krađa promenjena od oktobra prošle godine.
– Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je osnovalo radnu grupu za borbu protiv ovakvih krađa u kojoj su predstavnici Ministarstva, Infrastrukture, Tužilaštva… Od oktobra prošle godine svaku ovakvu krađu koja utiče na bezbednost železničkog saobraća u prijavama karakterišemo kao teško krivično delo i kao teško delo protiv bezbednosti železničkog saobraćaja. To je dalo efekat i u drugim evropskim železnicama, jer i one u većoj ili manjoj meri, kubure sa istim problemima. Bugarska i Italija su karakterisanjem tih krivičnih dela kao teških i strožom kaznenom politikom preventivno delovale i broj krađa je smanjen. U Italiji su ovakvi slučajevi bili karakterisani i kao teroristički akt i tada su kazne drakonske.
U našem zakonu kazna za krađu delova železničke infrastrukture je do osam godina.
– U praksi je to daleko manje. MUP u velikom broju slučejva završi svoj posao, ali ako počinioca kaznite minimalnom kaznom on to ponovi. Negde je čak obrazloženje za blage kazne bio socijalni status osoba koje su uhvaćene u krađi. Insistiraćemo na strogim kaznama. To je problem koji traje na srpskim prugama. Imamo problem i na Barskoj, na pruzi od Beograda do Šida. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno, upravo zbog krađa koje se dešavaju na brzoj pruzi, pokrenuo inicijativu koju će podržati Ministarstvo i Infrastruktura da se promeni karakterisanje ovih krivičnih dela i da kazne budu mnogo veće – kazao je Stanisavljević.
Video nadzor
Brza pruga od Beograda do Novog Sada pokrivena je kamerama.
– Imamo i ograde, fizičke barijere uz prugu, i kompletno je pokrivena video nadzorom. I određeni broj stanica u Srbiji pokriven je video nadzorom. Imali smo snimke sa stanice Beograd centar koje smo predali MUP-u i uhapšeni su ti ljudi koji su čak krali cele stubove kontaktne mreže sa svom pratećom opremom – kazao je Stanisavljević. – Tamo gde imamo kamere, policiji predajemo snimke uz prijavu i ona reaguje brzo. Imamo pruge koje nemaju video nadzor. Brza pruga je bila jedna od tema koja je u medijima bila najeksploatisanija. Ti lopovi sigurno znaju da je pod video nadzorom i da je ograđena i nije ih to sprečilo da kradu. Još jedna od mera, i to je iskorak u saradnji sa MUP-om i njihova je inicijativa za prugu Beograd-Novi Sad, je da se pravi mapa čvrstih tačaka kako bi pripadnici MUP-a tačno znali gde tokom noći da šalju ekipe i pooštre kontrolu.
Nema razloga za strah
Kako je kazao Stanisavljević, mašinovođe su obučene i znaju kako da reaguju.
– Mašinovođa može da uoči problem na kontaktnoj mreži na pristojnoj udaljenosti i da prikoči. Čak i ako bi prošao taj deo pruge u punoj brzini, ne bi bilo velikih posledica. Verovatno bi došlo do nekog vanrednog događaja, možda do iskliznuća prvog dela ali ne bi to imalo katastrofalne posledice. Sve preduzimamo da probleme uočimo pre nego se uđe u saobraćaj. Ne dešava se često da nam mašinovođe prijave, ali i kada se to dogodi, jave nam tek kada prođu spornu deonicu i ništa se ne dogodi. Osetili su ili videli da je mreža olabavljena. Apelujemo i zahtevamo od državnih organa da se poštuju zakon i propisi. Mi ćemo kao Infrastruktura sa MUP-om nastaviti da radimo i na drugim aktivnostima, koje ne bismo otkrivali u javnosti, ali uradićemo sve da zaštitimo našu imovinu. „Soko“ je morao da uspori ali je bezbedan. Vozovi su saobraćali i juče, iako su čvrste tačke bile ukradene na delu pruge od kilometar i po do dva na kojem su vozili 30 km/h.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.