Stanišić i Simatović bez izjava, ostali pri tvrdnjama odbrane, pravosnažna presuda u junu

Stanišić (72), bivši načelnik SDB Srbije, nije želeo da se, na kraju rasprave, obrati žalbenom veću koje mu je dalo reč.

„Ja sam od prvog dana poklonio svoje poverenje braniocu (Vejnu) Džordašu (Wayne Jordash), brojnom timu odbrane i onome što su oni rekli i što su uradili. Ja bih na tome ostao, hvala vam“, rekao je Stanišić.

Isto je postupio i drugooptuženi Simatović.

„Mislim da su moji advokati dosta iscrpno danas pokazali stav naše strane. Hvala vam na pozivu, nemam više šta da kažem“, rekao je Simatović.

Predsedavajuća apelacionog veća Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) potom je rekla da će pravosnažna presuda biti izrečena „u dogledno vreme“ i zatvorila raspravu.

Sudija Santana, koja je i predsednica suda u Hagu, ranije je pred Savetom bezbednosti UN najavila da će pravosnažna presuda Stanišiću i Simatoviću biti izrečena u junu ove godine.

Stanišića i Simatovića haški sud je, 30. juna 2021., proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.

Simatović i Stanišić prethodno su, po presudi, počinioce zločina obučavali u kampovima SDB Srbije i uputili ih u BiH.

Obojica su nepravosnažno osuđena na po 12 godina zatvora.

Prvostepenom presudom utvrđeno je da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrba iz delova Hrvatske i BiH, 1991-95, ali da su za to zločinačko udruženje znali.

Tom presudom, oni su bili oslobođeni krivice za zločine u još četiri bosanske opštine, u Kninskoj Krajini i istočnoj Slavoniji.

Tokom dvodnevne rasprave o žalbama, odbrana je tražila da Stanišić i Simatović budu oslobođeni krivice za zločine u Bosanskom Šamcu, uz obrazloženje da oni nisu znali da će pripadnici Crvenih beretki, koje je SDB obučavala i poslala u Šamac, počiniti zlodela.

Branioci su istakli i da sud, kao olakšavajuću okolnost, mora uzeti u obzir činjenicu da proces Stanišiću i Simatoviću traje već 20 godina, što je bez presedana u međunarodnom pravu.

Tužioci su, sa druge strane, zatražili od žalbenog veća da Stanišića i Simatovića osudi kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu širom Hrvatske i BiH i pooštri im zatvorske kazne.

Od izricanja presude, juna 2021., Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013., Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je zbog bolesti tokom ponovljenog suđenja bio na privremenoj slobodi u Beogradu.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Sud je Stanišiću kao izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Do rasprave o žalbama, prema evidenciji odbrane, Stanišić u pritvoru proveo već 2.471 dan.

Simatović je, do prvostepene presude, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.