Stanišić i Simatović osuđeni u Hagu na po 12 godina zatvora 1Foto: (1)POOL EPA-PHOTO/AP POOL/Fred Ernst (2)EPA/Martijn Beekman POOL

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu, posle ponovljenog suđenja, donelo je prvostepenu presudu bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju po kojoj su osuđeni na po 12 godina zatvora.

Čitajući presudu, predsedavajući sudija Barton Hol rekao je da je Pretresno veće utvrdilo da su Stanišić i Simatović krivi za podržavanje i pomaganje u krivičnim delima ubistava, deportacije i progona u opštini Bosanski Šamac u Bosni i Hercegovini.

Sudija Hol je naveo da je Pretresno veće konstatovalo da su obojica znali za kampanju progona, ubistava i deportacije nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH u periodu navedenom optužnicom – od 1991. do 1995. godine, ali da nisu bili deo udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) čiji se cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.

Pretresno veće je, između ostalog, utvrdilo da je Stanišić bio u kontaktu sa nekadašnjim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, međutim da nema dovoljno dokaza o konkretnoj pomoći Karadžiću ili drugim učesnicima UZP-a ili drugih struktura u BiH. Pretresno veće, između ostalog, smatra da je tužilaštvo dokazalo zločine u Doboju i da su „Škorpioni“ ubili Srebreničane u Trnovu, a da je Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana ubila civile u Trnovi i Sasini.

U presudu im je uračunato vreme koje su proveli u pritvoru, tokom prvog postupka i u toku ponovljenog suđenja. Njih dvojica će ostati u pritvoru u Sheveningenu dok im se ne organizuje prebacivanje u države u kojima će izdržavati zatvorske kazne, a tužilaštvo i odbrana imaju pravo da na žalbe.

Podsetimo, Haški tribunal je maja 2013. prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Žalbeno veće Tribunala u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje. Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017. godine, a prvooptuženi Stanišić nije prisustvovao suđenju jer pušten na lečenje u Srbiji, pošto je utvrđeno da on pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Edvin Kanka Ćudić, koordinator Udruženja za društvena istraživanja, ističe za Danas da Republika Srpska nije mogla nastati bez pomoći Srbije, “jer je rat skupa stvar, a taj novac i naoružanje srpski narod u Bosni nije imao”.

– Simatović i Stanišić su bili produžene ruke Slobodana Miloševića i to je bilo više nego jasno, a posebna nama u Bosni. Iz tog razloga, ma kolika kod bila visina kazne ovoj dvojici, ona nije dovoljna. Zahvaljujući njima, uklonjeno je najmanje 340.000 ljudi iz nesrpskih zajednica. Samim tim, promijenjena je stoljetna etnička karta Bosne i Hercegovine. Razočaravajuće je, da nisu osuđeni za UZP, jer to Milošević sam nije mogao raditi – naglašava Ćudić.

Kada Hotić, potpredsednica udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa izjavila je za BIRN BiH da su žrtve očekivale “jaču presudu zločincima Simatoviću i Stanišiću”, ali je dodala da je ipak dokazano da je Srbija umešana u zločine u BiH.

Podsetimo, u završnoj reči, tužioci su u zatražili da doživotni zatvor za i Stanišića i za Simatovića zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i Muslimana, 1991-95. godine. S druge strane, branioci su zatražili da njih dvojica budu oslobođeni zato što njihova krivica nije dokazana.

Po optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bilo uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i BiH nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.

Kako su tvrdili tužioci, „smrtonosan doprinos“ tom poduhvatu Stanišić i Simatović su dali su preko „specijalnih jedinica“ SDB Srbije koje su počinile zločine u Hrvatskoj i BiH, a to su Crvene beretke, Srpska dobrovovljačka garda Željka Ražnatovića Arkana i Škorpioni. Odbrana je tvrdila da te formacije nisu bile u sastavu SDB Srbije i pod komandom Stanišića i Simatovića, već da si bile odmetničke ili jedinice Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske.

Stanišić i Simatović su uhapšeni tokom operacije “Sablja” posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna 2003, a Simatović 30. maja te godine. Od tada ih je sud više puta puštao na privremenu slobodu u dugim vremenskim periodima.

Najduži postupak u Hagu

Postupak protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina. U ponovljenom suđenju, tužioci su pred sud izveli 51 svedoka, a dokazni postupak okončali su u februaru 2019. Odbrane Stanišića i Simatovića su od juna 2019. do decembra 2020. saslušale 29 svedoka.

 

Subašić: Da gradimo bolje sutra

Munira Subašić, predsednica Pokreta Majke enklave Srebrenice i Žepe rekla je za BIRN BiH da je poruka da “mladi uzmu u svoje ruke sve ovo što je do sad bilo, ne možemo se vratiti (u prošlost) ali moramo graditi bolje sutra”.

 

Vulin: Haški sud je napravljen da bi sudio Srbima, a ne istini

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je, povodom presude Haškog suda za bivše čelnike Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, da je to sud koji je napravljen da bi „sudio Srbima, a ne istini“.

„Zanimljiv je mehanizam kako to rade, kada su (bivšeg hrvatskog generala Antu) Gotovinu osudili za zločine u Oluji, sledeća presuda je bila da je nevin, a kada Srbe označe nevinim, sledeća presuda je da su krivi. Haški tribunal je napravljen da bi sudio Srbima, odnosno da bi sudio Srbiji“, rekao je on za TV Pink i dodao da je to „zajednički stav“ i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić i njega lično. Ministar je ocenio da je Haški sud svojim presudama dodatno posvadjao balkanske narode.

„Koji su motivi (Haškog) suda ne znam, ali pravnički nisu. Oni koji su napravili Oluju su na slobodi, iako su prvostepeno bili osudjeni na višedecenijski zatvor“, rekao je Vulin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari