Stanišić zabrinut što će na pravosnažnu hašku presudu čekati još godinu dana

„Stanišić je iznenađen činjenicom da se presuda ne očekuje do juna 2023. Postupak će time ući u 20. godinu, što je bez presedana“, upozorio je branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tokom današnje rasprave o stanju u postupku.

Džordaš je naglasio da je to „zabrinjavajuće“ i stoga što Stanišić „nije dobrog zdravlja“.

„Stanišićevi fizički problemi vezani su za njegovo mentalno stanje. Proces od 20 godina bio bi opterećujući i za mentalno zdravlje zdrave osobe“, podvukao je advokat Džordaš.

Stanišić je o svom zdravstvenom stanju govorio na delu sednice zatvorenom za javnost.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić dugo pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Da će presuda Stanišiću i saoptuženom Franku Simatoviću Frenkiju biti izrečena za godinu dana najavio je, prošle nedelje pred Savetom bezbednosti UN u NJujorku, predsednik haškog suda Karmel Ađijus (Carmel Agius).

Sudija Adijus, koji predsedava i apelacionim većem u procesu Stanišiću, rekao je danas u sudnici da odlazi sa oba predsedavajuća položaja i da će dalji tok suđenja zavisiti od njegovog naslednika.

Ko će Ađijusa naslediti na čelu suda u Hagu, kako je rekao, objaviće „danas ili sutra“ generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guteres).

Izricanje pravosnažne presude Stanišiču i Simatoviću „u ovo vreme iduće godine najbolje je što smo mogli da postignemo“, tvrdio je Ađijus.

On je sugerisao da dolazak novog sudije na čelo veća „neće imati uticaj na tok postupka“.

Sudija Ađijus je odbio da, na poziv tužilaca, bar okvirno kaže za kada je planirana usmena rasprava o žalbama optužbe i odbrane na prvostepenu presudu Stanišiću i Simatoviću, ostavljajući svom nasledniku da odgovori na to pitanje.

Stanišića (71) i Simatovića (71), haški sud je 30. juna prošle godine, posle ponovljenog suđenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.

Optužbi da su odgovorni za zločine u Republici Srpskoj Krajini i još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom oslobođeni.

Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobađanje, ali i tužioci koji zahtevaju da optuženi budu proglašeni krivim i za druge zločine i da im kazne budu pooštrene.

Stanišiću je sud u izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina.

Stanišić i Simatović prvi su zvaničnici Srbije osuđeni nepravosnažno za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno suđenje – najduži je u istoriji suda u Hagu i traje već 19 godina.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013., Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna ove godine.

Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu. On i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Od juna prošle godine, obojica su u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen).