Stanišićev branilac: Uložićemo žalbu na presudu kojom sud opravdava proces dug 18 godina

Zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu sud je na istu kaznu osudio i tadašnjeg prvog operativca Službe Franka Simatovića-Frenkija.

Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) za Betu je izjavio da će se žaliti i na presudu i na visinu kazne koju je nazvao „očigledno preteranom“ po praksi suda u Hagu.

„Dokazi su tanki. Ako je Stanišić za kriv pomaganje i podržavanje zločina – a to dokazi jednostavno ne pokazuju – primerena bi bila kazna od šest do osam godina“, ocenio je Džordaš.

Britanski advokat je naglasio da je haški sud osudjujućom presudom Stanišiću pokušao da „opravda ono što se ne može opravdati – sudski proces koji traje 18 godina“, što je „užasno“.

„Razočaran sam što je sud kompromisno osudio Stanišića za pomaganje i podržavanje zločina i izrekao mu očigledno preteranu kaznu“, naznačio je Džordaš.

Stanišićev branilac je, istovremeno, rekao da je „odahnuo zato što je sud odbacio apsurdnu teoriju tužilaštva da je Stanišić bio koordinator vojnih i paravojnih jedinica“ koje su počinile zločine.

Po presudi, Stanišić i Simatović nisu krivi za brojne druge zločine srpskih snaga u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Sud je utvrdio i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije Hrvatske i BiH.

Presudom je utvrdjeno da je sprovodjenje tog poduhvata dokazano i da su u njemu učestvovali drugi politički, vojni i policijski zvaničnici Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Prema optužnici, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Presudom Stanišiću i Simatoviću, sud je utvrdio da su srpske snage, uključujući JNA, Teritorijalnu odbranu, miliciju i paravojske poput garde Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpiona, počinile teške zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Kninskoj Krajini, Istočnoj Slavoniji i u pet opština u BiH.

Raspravno veće je, medjutim, kao nedokazanu odbacilo tvrdnju tužilaca da su Stanišić i Simatović kontrolisali Arkanovu gardu i Škorpione, kao jedinice SDB Srbije.

Iz presude proizlazi i da Stanišić i Simatović nisu komandovali Crvenim beretkama koje su u Bosanskom Šamcu počinile zločine, ali da su počinjenje zločine pomogli i podržali time što su pripadnike jedinice obučili i uputili na u tu opštinu.

Presuda Stanišiću i Simatoviću prva je u istoriji haškog suda kojom je utvrđena krivica zvaničnika Srbije za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću traje od 2003, kada su ih uhapsile i u Hag prebacile vlasti Srbije.

Posle prvog sudjenja, haški tribunal je 2013. obojicu oslobodio krivice, ali je 2015. usvojio žalbu tužilaca i naložio da se sudjenje ponovi.

Ponovljeni proces počeo je u leto 2017, a ni posle današnje prvostepene presude neće biti okončan zato što i odbrana i optužba imaju pravo na žalbu.

Proces Stanišiću i Simatoviću najduži je u istoriji haškog suda.