Stanislav Hočevar: Slobodan duh

Stupimo hrabro u ovo slavlje Uskrsa i sa dostojnim pokajanjem izgnajmo iz naših srca svaku pa i najmanju senku nevere, straha, bojazni, sumnje i beznađa…

Virus je prešao sve granice država i sad odjednom svi osećamo kako treba da budemo povezani, da nas svako pozitivno iskustvo drugih naroda čini bogatim, a svako prijateljstvo nas ohrabruje – poručio je juče, između ostalog, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar u propovedi na uskršnjoj misi koju je zbog borbe protiv pandemije virusa korona služio bez vernika u kapeli u sedištu Nadbiskupije.

Njegove reči podrške i ohrabrenje bolesnima od virusa korona i lekarima, kao upozorenje ljudima ljudima da „ne prave socijalne razlike, klase i blokove, već da, umesto suparništva, žive saradnju, solidarnost i sinergiju“, preneo je juče RTS, dok se od početka aprila mise u Nadbiskupiji prenose preko društvenih mreža.

Nadbiskup Hočevar već 20 godina živi u Srbiji, čije zvanično i državljanin.

Ovo je godina njegovog trostrukog ličnog jubileja, koji je počeo u senci pandemije. Ove godine navršavaju se dve decenije od kako ga je papa Jovan Pavle 25. marta 2000. imenovao za nadbiskupa koadjutora u Beogradu, koliko je prošlo i od njegovog biskupskog zaređenja i dolaska u Srbiju. Posle njegovog 75. rođendana, koji će proslaviti 12. novembra, papa Franja odlučiće o njegovom daljem aktivnom pastirskom radu u Beogradu.

Nadbiskup Hočevar (1945) rodom je iz Jelendola kod Novog Mesta u Sloveniji. Oca nije upoznao, ubili su ga partizani posle „oslobođenja“, što je odredilo i nadbiskupov životni put.

Posle završene osnovne škole pridružio se Don Boskovim selezijancima. Školovao se u Križevcima, Rijeci i Ljubljani. Iako ga je zanimala žurnalistika, završio je Teološki fakultet. U svešteničkoj službi je bezmalo 47 godina.

Nadbiskupsku katedru u Beogradu nasledio je 2001. od svog profesora sa Teološkog fakulteta u Ljubljani nadbiskupa Franca Perka. Iste godine izbran je za predsednika Biskupske konferencije SR Jugoslavije, koja je potom reorganizovana i preimenovana u Međunarodnu BK“Sveti Ćirilo i Metodije“.

Na njenom čelu bio je više mandata, a trenutno je predsednik Veća za katehizaciju mladih. Od 2002. je član Papskog veća za unapređenje jedinstva hrišćana. Lični prijatelj pojedinih uticajnih srpskih vladika, koje su poslednjih decenija „omekšale“ stav prema Vatikanu.