Stanojević: Mlade žene se sve lakše odlučuju da napuste nasilnika, ove godine više nasilja nad ženama nego 2020.

Iako je javnost očekivala porast nasilja u porodici tokom pandemije, naročito kada smo svi bili zatvoreni u svojim domovima, u 2020. godini, prema njenim rečima, nije povećan broj nasilja i žena koje su tražile pomoć ili smeštaj u sigurnim kućama.

„Međutim, početkom 2021. mnoge stvari se menjaju, mnogo je više žena tražilo pomoć nego prethodne godine“, ukazala je Stanojević u serijalu razgovora Destinacija.

Kako je predočila, već u martu i aprilu je neuporedivo veći broj žena tražio pomoć, dok je u julu i avgustu bio enormni priliv žena u savetovališta i sigurne kuće.

S druge strane, bez obzira na to što u 2020. nije bilo evidentirano više slučajeva nasilja, u toj godini je bilo više ubijenih žena, naglasila je Stanojević i protumačila da to znači da je nasilja bilo, ali da je ono bilo na „neki način prikriveno“.

Kao poseban problem ona je označila nepostojanje mera za suzbijanje pandemije, što je u neskladu sa ogromnim brojem smrtnih slučajeva na dnevnom nivou, i konstatovala da je to jedan od razloga zbog kojih su ljudi izgubili poverenje u vakcinaciju.

I žene u sigurnim kućama, kada nešto neće ili izbegavaju, često pozivaju na to da „u ovoj zemlji možeš da odeš i u kafić i na utakmicu i niko te ništa ne pita, ni da li si zaražen, ni ništa“, opisala je Stanojević.

Uprkos tome, kako je istakla, u Savetovalištu i Sigurnoj kući se poštuju sve procedure, vakcinisani su i zaposleni i štićenice.

Prema njenom objašnjenju, žene koje tek dolaze prethodno su testirane u centrima za socijalni rad, pa u sistem Sigurne kuće ulaze sa potvrdom da su bezbedne za kolektiv.

Iz procena centara za socijalni rad proističe da žena ne bi trebalo da ostane u Sigurnoj kući duže od šest meseci, jer sve duže od toga može biti kontraproduktivno, rekla je Stanojević.

Posle tog perioda, kako je precizirala, žena počne da se ponaša kao gazdarica i da naređuje drugim ženama, a teže se i vraća u redovan život.

Ima, ipak, slučajeva da žene u Kući ostaju i po godinu dana, jer još nisu bezbedne zato što nasilnik nije odustao od nasilja ili nije adekvatno kažnjen, izjavila je Stanojević, koja nije zadovoljna radom sudova, jer su vrlo spori.

Kako je ilustrovala, „ima slučajeva da žena u septembru dođe da traži pomoć, a nijedan postupak se ne pokrene pre maja“, uz izgovore da je sudija otišao na bolovanje ili odmor, da je neko drugi preuzeo predmet ili da ima mnogo predmeta.

Banalni razlozi ne bi smeli da budu razlog, posebno što zakon slučajeve nasilja u porodici tretira kao hitne, podsetila je Stanojević.

Ona se često pita šta bi bilo da postupak nije hitan i procenjuje da bi tada verovatno trajao godinama.