Stanovnici oko kopa Drmno tvrde da su im životi ugroženi

 Novac je namenjen izgradnji trećeg bloka termoelektrane Kostolac B i proširivanju kapaciteta površinskog kopa uglja Drmno.

Stanovnici sela Drmno duže od godinu dana traže da se isele sa tog područja, jer kažu da su im uslovi za život već sada ugroženi. Projekat izgradnje za njih znači novu deponiju pepela i šljake, nova zagađenja, potencijalne zdravstvene probleme i pukotine na ionako oštećenim kućama.
Smiljan Grujić, član Saveta mesne zajednice Drmno, kaže da deca danas mnogo teže podnose bolesti nego ranije: „Imam dva mala unučeta. Zbog svake prehlade oni moraju na inhalaciju, to nije normalno.“

Anketa organizacije CEKOR pokazuje da četiri od pet domaćinstava u Drmnu imaju barem jednog člana sa hroničnim ili stalnim oboljenjima. Najčešće su bolesti srca i visok pritisak (55 osoba), oboljenja disajnih organa i plućne bolesti (39) i alergije (22). Srbija izgradnjom novog bloka termoelektrane radi suprotno najavama o okretanju ka obnovljivim izvorima energije i smanjenju emisije štetnih gasova, koje spadaju u globalne ciljeve smanjenja klimatskih promena.

Zaštita životne sredine ima važnu ulogu u pristupanju EU i ukoliko projekat u startu ne ispuni sve evropske norme, moraće kada Srbija bude bila na pragu pristupa ili punopravni član EU.
Dragana Mileusnić iz organizacije Climate Action Network kaže da Srbiju čeka plaćanje ogromnih kazni ili gašenje termoelektrane, ukoliko ne ispoštuje standarde.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) nisu pristali na intervju sa novinarima CINS-a, ali u dopisu navode da su posvećeni usaglašavanju rada postrojenja sa domaćim zakonodavstvom i direktivama EU.
Prema izveštaju Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz 2013. godine, glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su termoelektrane u Kolubarskom i Kostolačkom basenu lignita, kao i RTB Bor. Najveće zagađenje vazduha potiče od sagorevanja lignita lošeg kvaliteta.

U termoelektranama Kostolac nastaju velike količine pepela, sumpornih i azotnih oksida, čije emisije povremeno prekoračuju dozvoljene vrednosti propisane domaćom i EU regulativom. Prema izveštaju organizacije HEAL, četiri od deset najvećih emitera sumpor-dioksida (SO2) u Evropi 2013. godine bili su iz Srbije. Postojeći blokovi Kostolca B bili su treći najveći emiter među evropskim termoelektranama.

Iz EPS-a navode da su u proteklom periodu značajno ulagali u smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, prevashodno u smanjenje emisija zagađujućih materija.
U Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje postojeća dva bloka Kostolca B iz jula 2015. godine se navodi da bi emisije SO2 trebalo da budu za 97,5% manje kada postrojenje profunkcioniše. U merenjima na oba bloka u 2012. i 2014. godini, većina izmerenih koncentracija SO2 se kretala između 5.000 i 7.000 mg/m3. Granična dozvoljena vrednost je 200 mg/m3. Postrojenje za odsumporavanje još nije pušteno u rad, a za budući blok će biti sagrađeno novo.

Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku u CEKOR-u, kaže da će Srbija investiranjem u odsumporavanje smanjiti zagađenje, ali da je još bolja opcija da se termoelektrane ne koriste. Dodaje da je za održavanje postrojenja za odsumporavanje potrebno dosta novca.
SO2 sa azotnim oksidima dovodi do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, ubrzavaju koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, a najosetljiviji su deca, stariji i osobe sa astmom i hroničnim bolestima pluća. Azotni oksidi kratkoročno izazivaju vrtoglavicu, a dugotrajno izlaganje može dovesti do oštećenja respiratornog sistema i povećanog rizika od prerane smrti. HEAL upozorava da su termoelektrane na ugalj najveći izvor zagađenja živom u regionu – čak i nizak nivo izloženosti kod dece može dovesti do oštećenja memorije, motornih i jezičkih sposobnosti.

Prilikom sagorevanja lignita oslobađa se i ugljen-dioksid (CO2), koji zagađuje atmosferu i izaziva globalne klimatske promene bez obzira na mesto emitovanja – zagađujuće materije putuju stotinama kilometara daleko od elektrana.

Slađan Perić, meštanin Drmna, kaže da im velike probleme pravi i pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja, jer ga jači vetar podiže iz pravca deponije pepela sa površinskog kopa, a potom prekriva selo.
Energetski sektor je najveći proizvođač štetnih gasova u Srbiji, a Vlada Srbije je u junu 2015. godine obavestila Evropsku komisiju da će smanjiti njihovu emisiju za 9,8% do 2030. godine, u odnosu na 1990. godinu. Srbija je obećani cilj zapravo odavno dostigla. Na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine u Domu Narodne skupštine, aprila prošle godine, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da je emisija gasova sa efektom staklene bašte za 2013. godinu smanjena za 25,1% u odnosu na 1990. godinu.

Dragana Mileusnić objašnjava da Srbija nudi smanjenje koje je već dostigla i da izgradnjom novih termoelektrana ustvari planira da poveća emisije.

Srbija je prihvatila i obavezu da ulaže u obnovljive izvore energije, tako što je međunarodnoj Energetskoj zajednici obećala da će do 2020. godine imati 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, u šta ne spada proizvodnja struje iz uglja. Značajnijeg napretka za sada nema.

Autorka: Milica Šarić (CINS)

EPS: Novi blok do 2021.
Iz EPS-a najavljuju da bi novi blok termoelektrane trebalo da bude gotov do kraja 2020. godine, kako bi obezbedio stabilnost energetskog sistema i nadomestio proizvodnju energije iz postojećih blokova – jer postoji plan da oni prestanu sa radom u periodu od 2017. do 2038. godine. Dodaju da su se za izgradnju odlučili i zbog očekivanog porasta potrošnje.