Stanovnici Srbije u proseku dnevno upotrebe pet plastičnih kesa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odličan tekst. Treba podići svest o ekologiji.

2. Povodom zabrane i stetnosti plasticnih kesa, kod nas su se pojavili i LOVCI U MUTNOM. TO SU PROIZVODJACI I PRODAVCI PAPIRNIH EKOLOSKIH KESA SA RUCICAMA OD KANAPA, ONI DA BI STO JEFTINIJE PROSLI, STAVLJAJU POLIESTERSKE- PLASTICNE KANAPE CIJI JE ROK RAZLAGANJA ISTO PREKO 400 GOD.UMESTO DA KORISTE OD PAMUKA, ONI ZA RAZLIKU U CENI KESE OD1.10-1.20 DINARA UPORNO GURAJU POLIESTERSKE.JOS OPASNIJE JE STO MNOGI STAVLJAJU RUCICE OD POLIPROPILENA KOJE USLED TRENJA U RUCI OSTAVLJAJU NA STOTINE MIKRO CESTICA PLASTIKE.NAJZALOSNIJE U SVEMU JE STO IH RADNICI KOJI SEKU I UGRADJUJU TAKVE KANAPE PO RADIONICAMA I PODRUMIMA GDE RADE TO UDISU SVAKI RADNI DAN.NAZALOST, NICIJA PLUCA NECE DOZIVETI SEZDESETU. OVO JE I APEL ZA INSPEKCIJE I HITNO REAGOVANJE.KATASTROFA O KOJOJ NIKO NE GOVORI.

3. Nema spora da se mora mnogo raditi na ekološkim problemima, ali mi deluje kao pljuvanje po intelektu sledeće: u prodavnici kupim hleb (u plastičnoj kesi), jogurt, viršle, majonez, vodu…sve upakovano u plastičnu ambalažu, i na kraju to moram nositi u cegeru da bih doprineo očuvanju životne sredine ?! Sa druge strane, ne postoje kao u recimo Nemačkoj kontejneri za plastiku, staklo i ostalo, pa sav taj plastični otpad završava na ekološki najneprihvatljiviji način. Da smo počeli od sortiranja smeća, podržao bih ovu besmislicu sa zabranom (kupite kilogram plastične ambalaže u koju je gotovo sve zapakovano, ali ne i desetak grama da to ponesete kući), ovako sve miriše na poslovno-interesne grupe.