Staratelji maloletnim migrantima objašnjavaju kako da se vrate kući

Oni su zahvaljujući donaciji švajcarske vlade posebno opremljeni sa idejom da se odvoji prostor gde deca borave i gde će sa decom raditi licencirani stručnjaci, obučeni za komunikaciju i pomoć posebno senzibilnim kategorijama” – rekao je za Danas Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

On objašnjava da je cilj staratelja da deci i mladim ljudima u izbeglištvu predoče uslove programa povratka u zemlje porekla, koji finansira Evropska unija a realizuje Međunarodna organizacija za migracije.

– To je program dobrovoljnog povratka. Putem staraoca ćemo voditi računa da li je to u apsolutnom interesu deteta. To će biti ponuđeno svakome ko želi i ko je dugo u Srbiji, jer je odlazak u zemlje Zapadne Evrope faktički nemoguć za većinu migranata, osim za izbeglice iz Sirije i dela Iraka. Dakle, za ljude iz Avganistana, Pakistana i drugih zemalja, bojim se da će EU ostati nedosanjani san – ističe Ivanišević. On dodaje da će ovi staraoci svakako uzeti u obzir da li postoji mogućnost readmisije migranata, kao i da li mogu da dobiju azil u našoj zemlji.

– Proces readmisije je takav da ako nisu ispunili uslove potrebne za azil uskraćuje im se boravak i oni se vraćaju u zemlju porekla. Dodatni stepen zaštite kod tog postupka, kada se radi o deci, jeste da se vodi računa i o školskim godinama, da se ne prekida obrazovanje – ukazao je Ivanišević.

Skoro polovina od ukupnog broja evidentiranih migranata u prihvatnim centrima su maloletnici, dok je 12 odsto, odnosno 747 njih, bez ikakve pratnje staratelja.

Po pitanju otvorenog pisma Ministarstva rada s početka novembra, u kojem se navodi da „nije prihvatljivo“ da nevladine organizacije pružaju pomoć migrantima van centara, Ivanišević objašnjava da se ne radi o bilo kakvoj zabrani već isključivo o molbi i želji ministarstva da sve aktivnosti usmerene ka migrantima budu koordinirane.

– Jasno je definisano i na srpskom i na engleskom jeziku da se radi o molbi. Mi nikome nismo zabranili da radi na teritoriji Srbije ukoliko poštuje zakon i ne vrši krivična dela. Naša molba jeste da izaberu i dođu u jedan od 17 centara gde se može pružiti pomoć, jer je u njima lakši rad, a i za migrante su bolji uslovi u prihvatnim centrima nego u beogradskim barakama – naglašava Ivanišević.

Što se tiče upozorenja nevladinih organizacija i UNHCR-a da na jugu Srbije policija ilegalno deportuje ljude koji imaju papire i registrovani su u prihvatnim centrima, uz konkretan primer porodice koja je odvedena u Bugarsku, Ivanišević odgovara da u ovim optužbama postoje „duboke kontroverze“ i oštro negira da se tako nešto dešava na tlu naše zemlje.

– Bez obzira na dobronamernost svih koji sugerišu kako treba da radimo, Srbija je zemlja u kojoj postoji jedna policija, i apsolutno je nemoguće, kako je navedeno u tom slučaju da jedna policija ostavi migrante na jednom mestu, a onda im druga policija pomogne. Politika Srbije nije da se deportuju nasilno ljudi. Postoje sporazumi o readmisiji koji se poštuju, dakle Srbija ne deportuje migrante na silu ni u jednu zemlju – naglasio je Ivanišević.

Kulturološke razlike i jezička barijera

– Kulturološke razlike su izazov od početka migrantske krize, objašnjava Ivanišević, navodeći kao primer da su se ljudi iz Sirije ka Evropi upućivali isključivo preko graničnog prelaza Kelebija, dok su oni iz Avganistana prelazili preko Horgoša. Takođe, u kampovima se ljudi različitih nacionalnosti nikad nisu mešali. „Kurdi kao posebna etnička zajednica ostaju odvojeni od svih ostalih i tu ne dolazi do kontakta“, dodaje on i ističe da su to situacije sa kojima su se vlasti srele prvi put na terenu, gde je bilo važno izbeći sukobe i nerede. U početku je bilo teško savladati i jezičku barijeru kako bi se migrantima ukazala pomoć i dale jasne informacije, navodi Ivanišević, jer je malo prevodilaca koji znaju njihove jezike, ali i te razlike su sada prevaziđene.