Starešina OVK na suđenju Tačiju: OVK pritvarala civile po nalogu Glavnog štaba

Tadašnji vodeći članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za zlodela nad svima koje je OVK videla kao „protivnike“, Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK.

Ibiši je 1998-99. godine bio komandant „151. brigade“ OVK i načelnik štaba „operativne zone Lab“ kod Podujeva.

U ranijim izjavama tužilaštvu, koje je sud danas prihvatio kao dokaze, Ibiši je rekao da je GŠ OVK naredio je da bude formiran pritvorenički centar u selu Lapaštica kod Podujeva, u koji su prve uhapšene osobe dovedene „početkom novembra 1998“.

Komandant „operativne zone Lab“ Rustem Mustafa zvani Remi izveštavan je o uslovima u tom pritvoru, naznačio je svedok.

Po optužnici, pripadnici OVK su u Lapaštici, od novembra 1998. do marta 1999. godine, nezakonito lišili slobode, teško prebijali, zlostavljali i mučili „najmanje 52 osobe“, većinom Albance, ali i Rome i Srbe.

Po Ibišiju, prethodno su „operativnu zonu Lab“ u oktobru 1998. posetili članovi GŠ OVK Hašim Tači, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići, Ram Buja i Bisljim Zirapi.

Svedok je izjavio da je otprilike isto vreme GŠ OVK izdao saopštenje o tome kako postupati sa „kolaboracionistima“.

Usledilo je naredjenje komandanata „operativnih zona“ da OVK privede i pritvori svakog ko saradjuje sa neprijateljom, posvedočio je Ibiši.

Pritvorenika je u štabu „operativne zone Lab“ u selu Bajgora kod Podujeva, bilo i pre toga, u leto 1998. godine.

„O oslobadjanju nekih od njih odlučili su članovi komande operativne zone, posle intervencije Glavnog štaba“, naznačio je Ibiši, kako je navedeno u sažetku njegovih izjava koji su sačinili tužioci.

Delegacija GŠ OVK u kojoj su bili i Tači, Seljimi i Krasnići prvi put je „operativnu zonu Lab“ posetila u avgustu 1998, a Krasnići je tom prilikom, po Ibišiju, „ozvaničio“ imenovanje starešina OVK u tom području koje je prethodno postavio komandant Mustafa-Remi.

U „operativnoj zoni Lab“, „kolaboracionistima“ su se, po svedoku, bavile „vojna policija“ koju je vodio Nazif Mehmeti i „obaveštajna služba“ na čelu sa Ljatifom Gašijem, kao i „civilna odbrana“.

„Civili su bili privodjeni na informativne razgovora na osnovu informacija od civilne odbrane ili obaveštajne službe i onda ih je, ako je bilo potrebno, hapsila vojna policija. Sve informacija dobijene u tim razgovorima bile su predavane komandi Zone. Komandant Zone je na kraju imaju ovlašćenje da oslobodi pritvorenike“, izjavio je Ibiši.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje dve tačke i ubistva dve tačke.

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.