„Branićemo most telima“: Šta će biti sa Starim savskim mostom preko koga dnevno pređe 20.000 ljudi?

Most bi za saobraćaj trebalo da bude zatvoren 1. novembra, nakon čega bi bio srušen. Sa druge strane, nejasno je kako aktivisti konkretno planiraju da zaustave rušenje mosta.

Združene inicijative i pokreti saopštili su na konferenciji za novinare da su predali Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otvoreno pismo sa zahtevom da ne izdaje rešenje za rušenje Starog savskog mosta.

Rušenje Savskog mosta bi prouzrokovalo saobraćajne probleme, s obzirom na to da preko njega prolaze četiri tramvajske linije koje povezuju druge delove grada sa Novim Beogradom, a trenutno nemaju drugu alternativu za prelaz reke.

Član Inicijative „Most ostaje“ Đorđe Miketić je podsetio da je 2008. godine Stari savski most rekonstruisan novcem Beograđana, kada je propustljivost povećana sa 15.000 na 30.000 vozila i kada je zaključeno da je most „zdrav k’o dren“.

„Varvarsko rušenje Beograda“

Miketić za Danas navodi da je rušenje funkcionalnog i zdravog mosta sumanuta ideja, i neće se desiti, ako ga Beograđani budu branili.

„Niko ne zna kuda će saobraćaj da teče jer ne postoji studija uticaja niti elaborat o izmeštanju saobraćaja, a to je zakonski osnov da bi se uopšte moglo razmatrati rušenje. Četiri tramvajske i dve autobuske linije prevezu 20.000 ljudi svakog dana preko mosta. Gde će oni? Gazela i Brankov most su već danas maksimalno opterećeni. Beogradu nedostaju dva mosta preko Save, a ne rušenje zdravog mosta, koji je rekonstruisan 2008. godine“, ukazuje Miketić.

Idejna rešenja iz konkursa 2017. je danas nemoguće realizovati, kako on kaže, jer su izgradili dve zgrade toliko blizu, da novi, širi most tu ne može stati. Da li bi novi most bio istog kapaciteta ili većeg, da li će preko njega ići tramvaji ili ne, to niko ne zna – jer projekat ne postoji.

„Zamislite, hoće da sruše most, a ne znamo šta će da izgrade. Gde mi to živimo?“, pita Miketić.

Očekuje da na Dan oslobođenja Beograda pokažemo združeni otpor ovom „varvarskom“ rušenju Beograda, i da ima ljudi koji će most braniti telima.

„Ne bi nam bio prvi put. Takođe, 20. oktobra je tačno 80 godina od kako je učitelj Zarić presekao fitilj na miniranom mostu i spasao ga od sigurnog rušenja prilikom nacističkog povlačenja. Najvažnije je da razumemo da ako padne most, počinje nesmetano širenje Beograda na vodi na novobeogradsku stranu Save, preko kostiju logoraša sa Sajmišta, potom na Sajam, Hipodrom i gde sve već taj urbanistički kancer planira svoju metastazu. Verujemo da ova rušilačka vlast, koja nema legitimitet, mora biti zaustavljena u svojim naporima da privatizuje grad i obale naših reka“, ističe Miketić.

Dodaje da ovaj protest ne organizuju kod Starog savskog mosta, zato što su to već radili, a sada je vreme da se okupe na Trgu.

„Sam protest će biti svečanog tipa jer slavimo Dan oslobođenja, ali sa jasnim ciljem – pozvaćemo ljude da se prijave za odbranu mosta i otpor rušenju grada. Nema šetnje. Ovo je skup pred konkretnu akciju, jer do sada smo pisali primedbe, pisma, krivične prijave, zvali na dijalog, organizovali dve stručne rasprave… Međutim, oni građane i zainteresovanu javnost ignorišu kao što ignorišu i zakone. Sada je vreme da se spremimo na terensku odbranu“, naglašava on.

Predstavnicima vlasti novi most treba samo da bi lakše povezali levu i desnu obalu svog privatnog projekta, navodi Miketić, dodajući da će pogaziti celokupi pravni poredak zarad tog gramzivog cilja.

„Građani to dobro znaju i zato očekujemo da će borba, na kraju, biti terenska. Ili braniš ili ne braniš – nema između. To će biti pitanje za svakog od nas pojedinačno. A što nas je više to će pobeda biti izvesnija, kao kad smo zaustavili deponiju na Bara Revi, izgradnju Gondole na Kalemegdanu ili seču Košutnjaka. Raduje nas da se sve više lokalnih, stručnih kao i političkih organizacija priključuju borbi za most, i sada smo u fazi daljeg koordinisanja kako bi napravil svebeogradski otpor rušenju mosta i privatizaciji grada“, zaključuje Miketić.

„Pitanje mosta je i političko pitanje“

Pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković kaže za naš list da je poznato već, i mnogo puta objašnjeno, da je Stari savski most nosilac značajnog procenta ukupnog saobraćaja preko Save.

„Uklanjanje, pa čak i privremeno onesposobljavanje mosta, znači da će saobraćajni pakao koji već imamo u Beogradu biti još gori, i to znatno. Dodajte na postojeći haos i stajanje na susednim mostovima još 10 ili 15 posto gužve“, objašnjava Atanacković.

Svako ko je ikad bio u gužvi na Gazeli ili Brankovom mostu, a on ne zna ko nije, vrlo dobro zna šta to znači, pritom, dodaje, nije reč samo o mostovima, reč je i o ulicama na koje se saobraćaj, i automobilski i javni, već sada preusmerava.

„Setite se, prošle godine, kada smo ih pritisli sa svih strana – a tada su to bile i političke organizacije, i odbornici i poslanici, i Evropa Nostra – Šapić je smislio da se rušenje odlaže jer nije počela gradnja tunela koji bi, kao, trebalo da bude gotov kad bude izgrađen novi most, kako bi primio sav taj povećani saobraćaj koji će novi most navodno da nosi. Pa gde je sad taj tunel? Vidi li neko ikakve radove na tom tunelu, i može li iko da zamisli da će ova nesposobna vlast da podigne novi most i prokopa i osposobi tunel od dva kilometra za dve godine kako tvrde? I kakav je onda smisao rušenja mosta sada, ako je pre godinu dana bila istovetna situacija?“, ukazuje Atanacković.

Iz ovih razloga je važno da se spreči rušenje mosta, kako navodi naš sagovornik, da se vlast natera da vrati linije koje su preusmerene i da se nikako ne dozvoli da se most zatvori za saobraćaj.

„To je stvar koja se najdirektnije tiče kvaliteta života građana Beograda i od njih sve zavisi. Izađite i podržite aktiviste koji protestuju. Ne protestuju za sebe, već za sve nas. Istu poruku sam već slao, javnim pismom, i političkim partijama. Pridružite se protestu, podstaknite odbranu mosta, jer pitanje mosta je i političko pitanje“, naglašava Atanacković.

Podseća da nema nijednog razloga za rušenje mosta, ispravan je, „banda“ na vlasti namerno je pustila da propada, aktivisti Združenih inicijativa i pokreta (ZIP) podneli su krivične prijave sa svim dokazima o tome.

„Ali most se može popraviti, to je sve rešivo, pa i to da ne bude toliko bučan kada prelaze tramvaji. Jedino što nije rešivo jeste da Beograd ostane bez mosta, pa ni privremeno, a znamo, pritom, šta ta privremenost sa ovom vlašću znači“, kaže Atanacković.

Od protesta očekuje snažnu i glasnu podršku Beograđana i političkih organizacija, „jer to je podrška smislu, razumu, dostojanstvu ovog grada i svih nas koji u njemu živimo“.

„Pre dve godine smo ih zaustavili, možemo i sada, ali vidite da kada popusti pažnja vlast to odmah koristi. Mesecima jedva da je bilo reči o Starom savskom mostu u Skupštini grada. Jedva da je uopšte bilo reči van ambijenta nekolicine aktivista koji ne odustaju. Svi mi koji nešto pišemo, javno govorimo, svi koji se okupljaju, podnose krivične prijave, ne mogu da urade mnogo bez masovne podrške građana. Neophodno je da se probudi Beograd. Ovde nije reč samo o mostu, več o odbrani grada od rušilačkog okupatora. Sve se na tom našem ugroženom mostu ukršta, i politika vođenja grada, i odnos prema istoriji i kulturnom nasleđu, i otpor bezakonju, nenamenskom zaduživanju i rasipanju javnog novca. Svi su razlozi tu da svako kome je do ovog grada stalo ustane u njegovu odbranu“, zaključuje Atanacković.

Protest protiv rušenja Starog Savskog mosta se održava simbolično u nedelju, 20. oktobra, na osamdesetogodišnjicu od kada je učitelj Miladin Zarić sačuvao most od pokušaja nacističkog rušenja.

Prema informacijama inicijative „Most ostaje“, preko Savskog mosta prolaze četiri tramvaja, dve autobuske linije i 20.000 ljudi svakog dana.