Stariji ljudi imaju redovnije obroke od mladih i odraslih

– Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) starenje je proces razvoja i održavanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju kvalitetan život u starijim godinama. Odgovarajuća „zdrava“ ishrana je esencijalna za postizanje navedenog cilja – navodi dr Budimka Novaković, profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i dijetoterapeutkinja.

Profesorka kaže, da na osnovu njenog stručnog iskustva, stariji ljudi imaju redovnije obroke od mlade i odrasle populacije i da više vode brigu o količini hrane koju konzumiraju.

Ona objašnjava da je starija populacija veoma heteregona, više nego druge populacione grupe, jer postoji značajna individualna različitost u napretku starenja i u zdravstvenoj kondiciji.

Tokom starenja, kako ističe naša sagovornica, dolazi do različitih fizioloških promena i sposobnosti organizma što sve utiče na energetske nutritivne potrebe.

– Najveće promene se dešavaju u padu mišićne mase i koštane mase. Između 70. i 80. godine života povećava se količina telesnog masnog tkiva, a nakon 80. godine i količina telesne masti opada. Dešavaju se i promene u smislu smanjenja telesnih organa. Promene u telesnoj kompoziciji tokom starenja utiču na energetske potrebe kako u smanjenju vrednosti bazalnog metabolizma za 1 do 3 odsto po jednoj deceniji tako i u smanjenju energije potrebne za fizičku aktivnost zbog pada u mišićnoj masi i smanjenja fizičke aktivnosti. Smanjenje energetskih potreba u starosti postoji, ali nema značajnijih promena u potrebama u hranljivim i regulatornim materijama (vitamini i minerali) ili su promene minimalne (nešto povećane potrebe u proteinima, potrebe u gvožđe za žene se smanjuju, povećanje potreba u vitaminu D za oba pola iznad 70. godine života) – navodi profesorka Novaković.

Ishrana u starijem životnom dobu, dodaje Novaković, treba da se zasniva na unosu sirovog povrća i voća, namirnica od celog zrna, sirovom jezgrastom voću, kiselo-mlečnim proizvodima sa sniženim procentom mlečne masti i mršavom mesu.

– Dovoljan unos tečnosti je važan, a u unosu tečnosti najviše treba da je zastupljena zdravstveno bezbedna voda. Hranu ne treba dosoljavati, izbegavati namirnice sa dodatim šećerima i visoko prerađene namirnice – savetuje naša sagovornica.

S obzirom na to da treće doba sa sobom nosi i određene bolesti, ova predložena ishrana nutritivno je odgovarajuća, tvrdi dr Novaković, i kardiovaskularnim bolesnicima, osobama sa dijabetesom i ljudima sa povišenim holesterolom.