Staro gusarsko gnezdo na Jadranu

Stalni saradnik lista Vreme posetio je “pre neki dan” gusarsko ostrvo “Mrtvac” na Jadranu.

Kako opisuje, ovo ostrvo je uokvireno jednom stenom, koja podseća na mrtvačku glavu. Talasi su izdubili u steni mrtvačke oči, nos i usta, koja su bila toliko velika da je brod, zajedno sa jedrom, mogao lako da se smestiti u tu šupljinu.

Prema legendi ovog ostrva murtarski gusari su opljačkali dve galije i potopili ih zajedno sa celom posadom, među kojima se našlo i telo jednog preminulog misionara, kojeg je more izbacilo na obalu ostrva. Gusari su telo ponovo bacali u more, ali su ga talasi uporno vraćali na ostrvo.

Ova igra se ponavljala 11 puta, dok misionari nisu došli na ideju da ga spale. Međutim, kako vatra nije htela da zahvati vlažno telo, oni su pomislili da je ovo jasna poruka.

Prestravljeni gusari napustili su ostrvo, i ono je potpom ostalo pusto stotinama godina. More je kroz vekove izdubilo ove fantastične rupe i obeležilo ga “znakom smrti”. Na taj način je bezimen misionar sa mletačke galije dobio najčudniji spomenik na svetu.

Što se tiče samog naziva ostrva, ime “Mrtvac” došlo je od latinske izreke “Tera morte”, što bi značilo “Zemlja smrti”, kako su nekada Mlečani nazivali sva gusarska ostrva. Vremenom je igra reči od “Tera morte” stvorila “Murter” tj. „Mrtvac“, što je i danas ostalo ime ovom sada divnom ostrvu bogatom grožđem, smokvama i maslinama.

Takođe, među oglasima saznajemo o novom prašku za zube“Pebeko”. Ovaj “revolucionarni” prašak za zube, ne sadrži sapun, a ipak od njega se stvara sjajna bela pena, koja temeljno čisti i dezinfikuje zube.

“Pebeko” se “trenutno” prodaje po specijalnoj ceni od samo 13 dinara, piše list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako prenosi naslovna strana lista Pravda, čehoslovačka vlada je “sinoć” zatražila pomoć od Italije i Nemačke za razrešavanje mađarsko-čehoslovačkog spora.

U Francuskoj je postignut kompromis između desničara i levičara, na radikal-socijalističkom kongresu. Ako ne nađe podršku u parlamentu vlada će izvršiti izbore po novom izbornom sistemu, prenosi Pravda.

Na “današnji dan” pre tačno sto godina, danas 180 godina, rodio se autor najpopularnije opere na svetu Žorž Bize.

Iako su ozbiljni svetski kritičari smatrali da je genijalan kompozitor, on nije doživljavao uspeh sa svojim operama poput „Verdija“ i „Rosinija“.

Publika je u Evropi, u to doba, bila još sva u znaku romantike, sladunjave poezije, zavaravala se iluzijama i snovima, koji su opijali, ali nisu imali nikakve veze sa stvarnim lepotama života, objašnjava autor ovog teksta.

Bize je razvio modernu, realističku muziku, za koju, u to vreme, nije bilo razumevanja. Kada je prvi put izvedena Bizeova opera Karmen, javnost je izviždala ovo muzičko delo, a sam Bize se tada zakunuo da više nikada neće pokušati da napiše operu.

Nažalost, on se ubrzo teško razboleo i umro, ne napunivši 30. godinu.

Za mirnu Finsku odigrao se “juče” događaj prvog reda. Ministar prosvete naložio je da se Sirka Salonen vrati u školu, iz koje su je isterali, jer je izabrana za “mis Evrope”, piše ovaj list.

Ova stroga mera puritanskog direktora škole izazvala je pravu revoluciju. Đaci su se združili sa studentima i demonstrirali ispred Ministarstva prosvete tražeći da se poništi direktorova naredba.

Posle nekoliko dana protesta, Salonenova je postala opet studentkinja. Ona sada želi da se posveti ispitima i da što pre završi Učiteljsku školu, kako bi mogla da “živi običan život”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.