Staša Zajović: Uvek neposlušna

Kako se navodi u obrazloženju odluke, Zajović je nagradu dobila zbog „zalaganja za mir i mirovni aktivizam, nenasilnog antiratnog angažmana, organizovanja protesta protiv rata, militarizma, mržnje, diskriminacije, zbog zalaganja za pravdu i ljudska prava, posebno ženska ljudska prava“.

Upravo je to ono što ova organizacija već godinama radi, uprkos podeljenim reakcijama javnosti u Srbiji, koja je uglavnom nespremna da prizna brojne masovne zločine koje su pojedinci činili u ime države Srbije, a potom se kukavički skrivali pod političarske skute, držeći zatim zapaljive „patriotske“ govore o tome da je neko drugi odgovoran za zločine koje su baš oni počinili.

I na tome se zasniva Stašin kompletan angažman, u kojem je ona iskreno već bezmalo treću deceniju – sve žrtve su iste i svi počinioci treba da odgovaraju za zločine – bez obzira na stranu kojoj pripadaju. Pošto je pogled na zločine u Srbiji jednostran, vide se samo srpske ali ne i druge žrtve ratova, normalno je da njen angažman nailazi na osudu dela javnosti koji smatra da Srbija nije kriva ni za šta tokom Miloševićevih ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.

I upravo je Stašina „priča“, dok mirno stoje u Knez Mihailovoj ulici sa razmotanim transparentom – Stop ratu; Antimilitarizam – naš izbor; Stop kasetnoj municiji; Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici ili kada sa porodicama žrtava ode u Orahovac na komemoraciju Srbima stradalim u napadu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1998 – takva da objašnjava u potpunosti njen antiratni angažman i moto organizacije – Uvek neposlušna.

Staša Zajović je rođena 1953. godine u Nikšiću. „Mi smo u komšiluku živjeli kao velika ljudska zajednica, takoreći komuna, ispomagali se, spavali, jeli jedni kod drugih, išli kolektivno na Zetu, na kupanje. Moja majka Vasiljka imala je tri Olge u komšiluku, bile su kao sestre. Slike i prizori moje majke i njenih drugarica presudno su uticale na moj feministički angažman“, pričala je Staša za Danas.

Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na romanistici 1977. godine. Tečno govori španski, italijanski i engleski. U životu je radila svašta, a kako kaže u Beogradu se sedamdesetih i osamdesetih intenzivno družila sa političkim izbeglicama iz Čilea, upoznavala duh latinoameričke levice, a radila je i kao turistička vodičkinja po Španiji. Od 1991. organizovala je više od hiljadu performansa i protesta u Srbiji.