Statistika o nasilju nad ženama u Srbiji još uvek poražavajuća

Ona je na konferenciji „Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u Srbiji“ o nalazima prvog interdisciplinarnog istraživanja te pojave u Srbiji rekla da je nasilje u porodici problem društva u celini i države i da svako ima obavezu da da svoj doprinos da se nasilje svede na minimum.

Popović Ivković je rekla da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) na poseban i sistematičan način pristupa tom problemu u društvu i dodala da MUP ima besplatnu liniju na koju se mogu prijaviti elementi nasilja u porodici svakog dana 24 časa.

Iznoseći podatke o nasilju nad ženama, Popović Ivković je broj hitnih mera izrečenih u 2018. godini 27.042 od kojih je produženo 16.000, dok je u 2019. izrečeno 23.097 hitnih mera, od kojih je 12.675 produženo.

Ona je kazala da u 35 slučajeva ubijenih žena 2018. godine u 27 slučaja nije bilo prijave za nasilje, a u 2019. je u 28 slučajeva ubistva u 15 njih nije bilo prijave.

Popović Ivković je rekla da su izvršioci femicida koristili noževe, pištolje, čekiće, sekire, drvene palice i druga sredstva, a kao žrtve se ne pojavljuju samo emotivne partnerke, već i članovi porodice pa je bilo slučajeva ubistva i majki, baba, tašta i dece.

„Nasilnik kada donese odluku da ubije on to učini i ne bira sredstva“, ocenila je državna sekretarka MUP-a.

Ona je rekla da se nasilje manje prijavljuje u ruralnim sredinama i dodala da je zato važno raditi na prevenciji, kao i da je važno poslati poruku ženama da nisu, kako je kazala, same, kao i da se nasilje ne sme tretirati kao privatni problem.

Popović Ivković je kazala da je 1.350 policijskih službenika obučeno za primenu tog zakona i dodala da će biti obučeno još 700 službenika.

Zamenica ambasadora EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar kazala je da je nasilje nad ženama kukavički čin i dodala da je diskriminacija na osnovu pola i uznemiravanje pitanje ljudskih prava.

Ona je rekla da će 22. novembra biti pokrenuta kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama i dodala da su tri od deset žena navele da su doživele fizičko ili seksualno nasilje već od 15 godine.

Programska direktorka FemPlatza Kosana Beker kazala je da je to prvo interdisciplinarno istraživanje koje je radjeno u Srbiji, gde je analizirana sudska prakse od 2015. do 2017. godine, rađena studija slučaja, intervjui sa ubicama, istraživanje stavova sa svim profesionalcima i razgovori sa ženskim organizacijama koje se bave tom temom.

Ona je navela da je važno femicid zakonski odrediti kao posebno krivično delo zato što je to specifično ubistvo.

Bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, koja je takođe radila na istraživanju, kazala je da je istraživanje potvrdilo hipotezu da je ubistvu prethodilo dugogodišnje nasilje i upozorila da se mora obratiti pažnja na onaj čas kada žrtva odluči da napusti nasilnika, jer je taj trenutak često onaj kada se ubistvo desi.

„Nemamo programe za rad sa nasilnicima“, navela je Petrušić i dodala da su sudski postupci relativno efikasni i da su sudovi efikasniji u radu od tužilaštva.

Ona je rekla da je uloga medija velika i da je neprihvatljivo senzacionalističko izveštavanje.

Petrušić je navela da ih je u intervjuu sa ubicama iznenadilo to da nema kajanja i da ako se kaju jeste samo zato što su, kako je istakla, upropastili svoje živote.
Femicid je rodno zasnovano ubistvo i u Srbiji se ne tretira kao posebno krivično delo.
Čak 74 odsto femicida izvršeno je u partnerskom i porodičnom kontekstu, a u 68 odsto femicida izvršeno je u stanu, kući žrtve ili počionioca.