Status veronauke u školama nije menjan

Namera ovih izmena nije bila da se verska nastava i građansko degradiraju, pojašnjavaju sagovornici Danasa koji su u to vreme bili na rukovodećim položajima u Ministarstvu prosvete.

Tadašnja prosvetna vlast je terminološkim promenama našla način da reši dugogodišnji problem neusklađenosti propisa kojima je regulisano opterećenje učenika brojem časova na nedeljnom nivou.

Naime, godinama su zakoni bili u raskoraku sa pravilnicima o nastavnom planu i programu, jer su zakoni propisivali manje nedeljno opterećenje učenika nego što je to pisalo u pravilnicima i važilo u školskoj praksi.

Pomenutim izmenama 2018. su uvedeni novi termini, pa je tako nastavni plan i program postao plan nastave i učenja, umesto fonda časova pominje se vreme koje učenik provodi u školi (izraženo u satima), a izborni predmeti poput veronauke, građanskog i drugog stranog jezika su promenili naziv u izborni programi.

Međutim, u aktuelnom zakonu i dalje stoji odredba da „učenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili građansko vaspitanje“, zbog čega se u prosvetnoj javnosti pitaju zašto najviši crkveni velikodostojnici sada traže vraćanje na prethodno rešenje kada se u praksi ništa nije promenilo.

„Ja sam tek pre koji mesec saznao da veronauka formalno više uopšte nije školski predmet, nego nastavni program. Predmeti su poznavanje prirode, muzičko, matematika, likovno, a programi su čuvari prirode, ruke u testu, verska nastava. Mi status tog predmeta vidimo drugačije, i ne mislimo da je današnje rešenje održivo ni na kraći rok“, izjavio je srpski patrijarh Porfirije, na skupu koji je prekjuče organizovan na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu povodom 20 godina od vraćanja verske nastave u škole u Srbiji.

Na sajtu SPC preneto je izlaganje episkopa bačkog Irineja (Bulovića), koji je i predsednik Vladine Komisije za versku nastavu, a koji je, kako se navodi, ponovio stav Njegove Svetosti da je neprihvatljivo da verska nastava bude samo izborni nastavni program.

„Neophodno je vratiti joj status redovnog, obaveznog školskog predmeta, a isti status treba da ima i alternativni predmet, kod nas nazvan građansko vaspitanje“, rekao je episkop bački.

Međutim, u jučerašnjem saopštenju predstavnika crkava i verskih zajednica u Srbiji, koje je usledilo po završetku pomenutog skupa, predloženo je da se veronauci vrati status obaveznog izbornog predmeta, kakav je imao do 2018. godine, a ne kako su neki pogrešno protumačili reči vladike Irineja da veronauka bude obavezna za sve učenike.

Još 2017, u vreme rada na zakonskim izmenama, podigla se bura u javnosti kada je u nekom od nacrta uočeno da verska nastava i građansko vaspitanje ne postoje kao obavezni izborni predmeti.

Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević za Danas je potvrdio da se njihov status neće promeniti, a nadležni iz Ministarstva prosvete su na naše pitanje zašto se koristi termin „program“, odgovorili da „žele da prate evropsku praksu, jer program daje veću slobodu u kreiranju sadržaja i načina rada“.

– Naša ideja je da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao krovni prepozna načelno obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti, a da se njihov status detaljno reguliše zakonima o osnovnoj i srednjoj školi. U nacrtima izmena ta dva zakona na kojima se takođe radi, jasno je navedeno da su verska nastava i građansko vaspitanje obavezni izborni programi. Dakle, razlika je samo u tome što ih više ne prepoznajemo kao predmete već programe, ali suštinskih promena nema i njihov status u školi će biti kao i dosad – objasnili su tada u Ministarstvu prosvete.

Bez obzira da li se zovu predmeti ili programi, veronauka i građansko vaspitanje se godinama suočavaju sa brojnim problemima u praksi, na šta su skrenuli pažnju i učesnici skupa na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu.

Osim predloga da ponovo bude predmet, predstavnici crkava i verskih zajednica u Srbiji predlažu i da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava veronauke organizuje na nivou odeljenja, a ne na nivou grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika za nastavu, kao i da se časovi održavaju istovremeno sa časovima alternativnog predmeta (građansko vaspitanje prim.aut.)

Među predlozima je i da se izbor između verske nastave i građanskog vaspitanja vrši na početku prvog i petog razreda osnovnog obrazovanja, kao i na početku prvog razreda srednje škole, te da se zakonom predvidi da se roditelji, odnosno staratelji učenika opredeljuju posle prve ili druge nedelje školske godine tokom kojih se organizuje predstavljanje nastave i nastavnika iz oba predmeta.

Zatraženo je i da se zakonski reguliše radno-pravni položaj 2.100 veroučiteljica i veroučitelja, kao i da se omogući njihovo zaposlenje na neodređeno vreme.

Učesnici skupa smatraju da bi crkve i verske zajednice trebalo da imaju mogućnost da vrše samostalni nadzor nad ostvarivanjem verske nastave u pogledu njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

U saopšenju podsećaju da je konfesionalna verska nastava najzastupljeniji model verske nastave u Evropskoj uniji, primenjen čak i u školama kojima zajedno upravljaju države članice EU.

Istorijat

Verska nastava i građansko vaspitanje su uvedeni školske 2001/2002. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativan predmet, što je značilo da su učenici mogli da izaberu građansko vaspitanje, veronauku, oba ili nijedan. Pet godina kasnije je doneta odluka da se ovi predmeti uvedu u sve razrede osnovne i srednje škole kao obavezni izborni, a učenicima je data mogućnost da se opredele za jedan, što važi do danas. Procene koliko đaka pohađa jedan, a koliko drugi predmet uvek su bile pola-pola, a poslednji podaci za školsku 2020/21. pokazuju da je veronauka u prednosti.