Status žrtava rata u Srbiji kao u državama regiona

Podsetimo, Muižnieks je nedavno pisao Vulinu negodujući zbog toga što Srbija još nije obezbedila pristup adekvatnim i delotvornim reparacijama velikom broju žrtava zločina počinjenih tokom ratova devedesetih. Iako u značajnoj meri unapređuje pravni status boraca i vojnih žrtava rata, ovaj nacrt istovremeno isključuje određene kategorije ratnih žrtava (prema procenama, njih oko 15,000) kao što su porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja u ratu i žrtve vojnih operacija srpskih oružanih snaga“, ukazao je tada Muižnieks.

Međutim, Vulin je u svom veoma kratkom pismu komesaru SE rekao i da je Nacrt zakona, koji je izradila radna grupa Ministarstva za rad, urađen na osnovu iskustva članica Evropske unije, pogotovo država u okruženju.

Vulin je dodao da ceni to što je Muižnieks „prepoznao da je Nacrt zakona značajno poboljšao status ratnih veterana i vojnih žrtava“, ističući da su nevladine organizacije učestvovale u debati u vezi s ovim dokumentom, te da su neke od njihovih primedbi i usvojene.

Muižnieks je u svom pismu rekao Vulinu da je pitanje reparacija za žrtve zločina iz perioda rata, kojim se bavi i njegov izveštaj iz jula 2015, od najvećeg značaja za tekući proces izgradnje društvene kohezije, kao i pravde i trajnog pomirenja u čitavom regionu“. „U tom izveštaju izrazio sam zabrinutost zbog činjenice da Srbija još nije obezbedila pristup adekvatnim i delotvornim reparacijama velikom broju žrtava zločina počinjenih tokom ratova devedesetih“, naveo je komesar SE.

Prema saznanjima Danasa, Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, još nije upućen Vladi Srbije na razmatranje. Iz Vulinovog Ministarstva smo dobili šturi odgovor da će Nacrt zakona biti prosleđen srpskoj vladi „kada se budu ispoštovale sve zakonske procedure“. Na naše pitanje šta to zapravo znači, iz Ministarstva nisu želeli da nam objasne.

Višemesečna saga u vezi s ovim Nacrtom zakona trajala je zbog toga što nevladine organizacije, pre svih Fond za humanitarno pravo (FHP), vide kao sporno to što su žrtve koje su stradale na teritoriji drugih država, žrtve seksualnog zlostavljanja i torture koje pate od psihičkih oboljenja kao posledica preživljenog nasilja, isključene iz ovog dokumenta. Civilni sektor je nekoliko puta pozvao na povlačenje ovog dokumenta iz procedure, ali predstavnici Ministarstva za rad, pa i sam ministar Aleksandar Vulin, na to nisu obraćali posebnu pažnju.