Stavljanje pravosuđa pod političku kontrolu

Vlada je izbačena iz procesa izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a i uloga skupštine je drastično umanjena. Međutim, pravosudni stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao kažu da su takav utisak mogli da steknu samo neupućeni.

– Ako će ovako da izgledaju izmene Ustava, onda je bolje da ga uopšte ne menjamo. Garancije nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa su ovim rešenjima još više smanjene – kaže Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca.

I iako su nadležnosti skupštine i vlade zaista smanjene kada je izbor sudija i tužioca u pitanju, to nikako ne znači da predstavnici drugih grana vlasti neće imati nikakvog uticaja. Predložene izmene Ustava izbor sudija i tužilaca poverava Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca, što je novo ime za Državno veće tužilaca. Međutim, uticaj politike se najbolje ogleda kada se vidi predloženi sastav ovih tela. U Visokom savetu tužilaca sedeće 11 članova od čega će tužioci iz svojih redova birati samo četiri člana. Većinu od šest glasova, koliko će biti neophodno da se donose odluke, činiće ministar pravde i pet „istaknutih pravnika“ koje će birati upravo skupština. Drugim rečima, u telu koje će imati odlučujući uticaj na samostalnost tužilaštva, tužioci će biti u manjini.

– Državno veće tužilaca je ovim ustavnim rešenjima pretvoreno u radno telo skupštine. Obaveza Srbije je bila da ustavnim izmenama depolitizuje izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a ovim predlogom politizacija je samo relocirana – ističe Lazić.

Gotovo identično rešenje prepisano je i kod izbora sudija. Visoki savet sudstva će ubuduće imati deset članova. Pet će biti iz redova sudija, a drugih pet „ugledni pravnici“ koje bira skupština. Međutim, predsednik VSS-a ne može da bude sudija, već „ugledni pravnik“ koji će, u slučaju da rezultat glasanja bude izjednačen, faktički odlučivati o ishodu.

Prema rečima Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu i predsednika UO Centra za pravosudna istraživanja, strukovna udruženja su i upozoravala da bi ovako mogao da izgleda nacrt ustavnih izmena.

– Država je izašla u susret Evropskoj uniji kada je izbacila skupštinu iz direktnog procesa izbora sudija, ali je oduzimajući većinu sudijama u VSS-u pronašla još opasniji kanal uticaja. Svima je jasno da je definicija „ugledni pravnik“ samo zavodljiva odrednica, koja prikriva da je uticaj politike u pravosuđu još i veći nego u važećem Ustavu – ističe Majić.

On upozorava i na još jednu novinu u ustavnim promenama, koju prepoznaje kao dodatnu polugu političke kontrole. Nacrt izmena predviđa da će ubuduće jedan od uslova za izbor na poziciju sudije ili tužioca biti i završena Pravosudna akademija.

– Ovo je posebno opasno rešenje, pošto će se preselekcija kadrova vršiti u instituciji koja nema apsolutno nikakve garancije nezavisnosti – navodi Majić.

Nakon predstavljanja nacrta ustavnih izmena, plan Ministarstva pravde je da se održe četiri okrugla sa zainteresovanom javnošću. Nakon toga, tekst izmena bi trebalo da se pošalje Venecijanskoj komisiji, ekspertskom telu Saveta Evrope na odobrenje.

– Siguran sam da će ove izmene „upaliti lampice“ u Venecijanskoj komisiji, ali ostaje otvoreno pitanje da li će, zarad nekih drugih ustupaka, oni Srbiji da progledaju kroz prste. Jedina nada nam je da to neće učiniti – zaključuju Majić.

Petrović: Većina odlučuje

Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, smatra da su predložene izmene Ustava u skladu sa zahtevima EU i da idu u pravcu veće samostalnosti pravosuđa. Međutim, upitan da prokomentariše kritike da je uticaj politike predloženim rešenjima samo relociran, Petrović je rekao da se radi samo o predlozima. „Dug je proces usvajanja ustavnih izmena. Ovo je samo početak. U svakom slučaju, kako većina odluči, tako će i biti“, kaže Petrović.