Stavovi predsedničkih kandidata o LGBT zajednici

Na upitnik ovog udruženja su odgovorili Miroslav Parović, Saša Radulović, Boško Obradović, Aleksandar Popović i Nenad Čanak, a nisu Saša Janković (Za Srbiju bez straha), Vuk Jeremić (Moramo bolje), Luka Maksimović (LJubiša Preletačević Beli, Beli – Samo jako), Aleksandar Vučić (SNS), Vojislav Šešelj (SRS) i Milan Stamatović (Za zdravu Srbiju).

Miroslav Parović – Narodni slobodarski pokret

Za Miroslava Parovića LGBTI osobe imaju iste probleme kao ostali građani i građanke, a autovanje smatra bezbednim, budući da su građani i građanke Srbije veoma tolerantni prema svim manjinskim grupama. Parović nije primetio da postoji drugačiji tretman nasilja nad LGBTI osobama tokom sudskih procesa, međutim prepoznaje da sudstvo nije u najboljem stanju. Za njega trans osobe mogu imati jednaka prava sa svim drugima, a nije upoznat sa modelom Zakona o rodnom identitetu. Brak je, po njegovom mišljenju, zajednica između muškarca i žene, ali pravno se mogu regulisati imovinski odnosi između dvoje ljudi istog pola koji žive zajedno, jer se tu „dešavaju zloupotrebe osećanja u svrhu sticanja materijalne koristi“. Parović je spreman da brani Ustavom zagarantovana prava svih manjina, ali nije za to da bilo ko ima veća prava.

„Građani Srbije su veoma tolerantni prema svim manjinskim zajednicama i po tome spadamo u najliberalnije u Evropi“.

Saša Radulović – Dosta je bilo

Saša Radulović prepoznaje da se LGBTI građani i građanke susreću sa nasiljem i diskriminacijom, te da nisu prihvaćeni od strane društva. Smatra da LGBTI osobe s razlogom strahuju od autovanja, budući da bi ih to dovelo u situaciju u kojoj bi trpeli nasilje i prezir, a kao razlog nekažnjavanja zločina protiv LGBTI osoba navodi kršenje zakona i izostanak empatije prema žrtvama. Radulović je spreman da podrži Zakon o rodnom identitetu koji reguliše prava trans osoba, kao i zakon koji bi regulisao istopolne zajednice, dok svoj angažman za unapređenje položaja LGBTI osoba vidi u odlasku na Paradu Ponosa i zalaganjem za poštovanje zakona.

„Potrebno je razvijati svest u društvu o tome da biti LGBTI osoba nije nešto loše, neprirodno i nenormalno, i svako nasilje strogo kažnjavati po zakonu“.

Boško Obradović – Srpski pokret Dveri

Boško Obradović smatra da LGBTI osobe uživaju jednaka prava kao i ostali građani i građanke, te da nemaju specifične probleme. Seksualna orijentacija za njega je privatna stvar o kojoj ne treba da se govori javno, ali smatra da je bezbedno autovati se u Srbiji. Obradović naglašava da osuđuje svaku vrstu nasilja i da se zalaže za sprovođenje zakona, a uvođenje Zakona o rodnom identitetu ne bi podržao. Protiv je regulisanja istopolnih zajednica, dok naglašava da se bori za unapređenje položaja porodica i tradicionalnih vrednosti.

„Ne, nismo upoznati sa tim modelom Zakona, ali već sada mogu da vam kažem da ga poslanička grupa Dveri neće podržati“.

Aleksandar Popović – Demokratska stranka Srbije

Aleksandar Popović smatra da je upoznat sa problemima različitih manjinskih grupa, ali se nije bavio istraživanjem problema LGBTI populacije. Sudeći po njegovom okruženju, bezbedno je javno reći da ste pripadnik ili pripadnica LGBTI populacije, međutim treba uzeti i obzir i tvrdnje LGBTI organizacija koje tvrde suprotno. Srbiju ne posmatra kao pravnu državu i to smatra uzrokom nekažnjavanja nasilja nad LGBTI osobama. Nije pročitao predlog Modela zakona o rodnom identitetu, dok je izričito protiv regulisanja istopolnih zajednica i usvajanja dece od strane LGBTI osoba. Međutim, prepoznaje da su istopolne zajednice realnost i da postoje određeni problemi koji se mogu rešiti pravnim uređivanjem.

„Poznati su mi slučajevi fizičkih napada na pojedine LGBTI aktiviste i to da su bili izloženi govoru mržnje, ali nisam siguran da se na osnovu tih, apsolutno neprihvatljivih akata nasilja, može izvesti generalni zaključak“.

Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak misli da je krucijalno da se LGBTI građanima i građankama obezbedi da sami govore o svojim problemima, odnosno o homofobičnom i transfobičnom nasilju, diskriminaciji na osnovu rodnog identiteta, uskraćivanju zdravstvenih usluga i problemu na radnom mestu. Čanak smatra da će uvek postojati pojedinci i pojedinke koji će biti nasilni u slučaju da im kažete da ste pripadnik ili pripadnica LGBTI populacije, međutim vidi određeni prostor za menjanje toga. Uzrok nekažnjavanja nasilja nad LGBTI osobama nalazi u lošem sistemu zaštite i političkoj kulturi u kojoj su ljudska prava na začelju prioriteta. Čanak je upoznat sa problemima transrodnih osoba, poput muka sa izdavanjem ličnih dokumenata, i podržao bi Zakon o rodnom identitetu. Pored toga, zakon o istopolnim zajednicama bi takođe dobio njegovu podršku, a jasan je u svojoj nameri da se javno bori za unapređenje prava LGBTI osoba u Srbiji.

„Stalo mi je da svako uživa prava koja su mu Ustavom zajamčena. Ako neko ima problema da razume da se to odnosi i na pripadnike LGBT populacije, ja sam spreman da mu pomognem u savladavanju tog gradiva.“