Iako je prošle jeseni izgledalo da je kapitalizam na ivici propasti u Norveškoj, ministarka finansija Kristin Halvorsen uspela je da učini čudo, smatraju analitičari. Finansijski stručnjaci saglasni su u oceni da je zahvaljujući potezima koje je preduzela izbegnuta recesija. Štaviše, Norveška je tokom 2008. ostvarila privredni rast od tri odsto.
Dok su investitori iz drugih država masovno prodavali akcije u strahu od produbljivanja globalne ekonomske krize, Halvorsenova je dala dozvolu Državnom investicionom fondu, koji je posedovao sredstva u vrednosti od 300 milijardi dolara da kupovinom akcija uveća bogatstvo za 60 milijardi dolara, što čini 23 odsto privrednog rasta Norveške. „Odabrali smo dobar trenutak“, izjavila je Halvorsenova, ne skrivajući zadovoljstvo zbog takvog poteza.
Norveška je i u prošlosti bila poznata po neobičnim inicijativama, od kojih je privreda te države uglavnom imala koristi. Kada su druge zemlje trošile ogromna novčana sredstva, Norveška je štedela. Takođe, kada su vlade drugih zemalja ulagale napor u cilju ograničavanja uloge države u privredi, Norveška je osnažila reputaciju „države blagostanja“. Takav koncept između ostalog podrazumeva da se prihodi od nafte upućuju direktno u Državni investicioni fond, a novac koji se prikuplja na taj način koristi se za investiranje različitih projekata širom sveta.
Nasuprot tome, Britanija je tokom godina privrednog procvata najveći deo prihoda od nafte trošila na različite izdatke. Procenjuje se da su izdaci vlade u proteklih pet godina u Britaniji uvećani za pet odsto, tako da su dostigli 47 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Za razliku od Britanije, javni troškovi u Norveškoj umanjeni su za osam odsto, tako da su protekle godine činili 40 odsto BDP. „Sada nije vreme za trošenje novca jer bi na taj način ukrali sredstva namenjena budućim generacijama“, smatra norveški ekonomista Ejrik Vekre.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
