Eparhija raško-prizrenska: Stejt department o položaju SPC na KiM, problemima i kršenju prava

U svom izveštaju o verskim slobodama za 2021. godinu američki Stejt department je posvetio posebnu pažnju kršenju prava SPC na Kosovu i Metohiji. Eparhija raško-prizrenska izražava nadu da će objavljeni izveštaj uticati na promenu negativnog odnosa kosovskih institucija prema našoj Crkvi, navodi se na sajtu Eparhije.

U pomenutom izveštaju posebno se pominje neizvršavanje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o zemlji manastira Visoki Dečani:

“Predstavnici opštine Dečani i centralne vlade nastavili su da odbijaju izvršenje odluke Ustavnog suda iz 2016. godine koja potvrđuje odluku Vrhovnog suda iz 2012. i priznaje vlasništvo srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje u manastirskoj okolini. U toku godine nije bilo napretka uprkos ponovljenim zahtevima od strane SPC i međunarodne zajednice upućenih Kosovskoj agenciji za katastar i šire vladi (Kosova), da uknjiži vlasništvo SPC nad tom zemljom. U septembru Ustavni sud je izjavio da su sve vladine institucije u obavezi da sprovedu svoje odluke i predao je ovo pitanje u nadležnost državnom tužiocu. Do kraja godine tužilac nije pokrenuo krivični postupak protiv rukovodilaca koji su odgovorni za odbijanje izvršenja odluke. U septembru, gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj javno je izjavio da ne namerava da izvrši sudsku odluku. NATO snage su nastavile da obezbeđuju bezbednost manastira Visoki Dečani. U oktobru Fiola von Kramon, Izvestilac za Kosovo pri Evropskom Parlamentu objavila je na tviteru: -tolerancija i međusobno poštovanje su suština multietničkog društva. Nasleđe Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu mora biti zaštićeno i mora da uživa puna prava. Ovim podstičem Kosovsku vladu da izvrši ranije donešenu odluku Ustavnog suda jer vladavina zakona znači jednak odnos prema svima.”

Izveštaj pominje da je od maja 2021. godine Eparhija raško-prizrenska prekinula službene kontakte sa kosovskim institucijama:

U maju, SPC je prekinula službene kontakte sa vladom (Kosova), navodeći da vlada nije ispunila ni odluku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, ni sporazum postignut uz posredovanje Italije iz novembra 2020. god. između SZZ (Saveta za zaštićene zone) i vlasti opštine Dečani o putevima u dečanskoj specijalnoj zaštićenoj zoni. SPC je objavila saopštenje da se “suočava sa namernom pravnom opstrukcijom od strane kosovskih institucija na centralnom i lokalnom nivou, pod jakim uticajem formalnih i neformalnih centara moći kosovskih Albanaca, koji očigledno ostaju rešeni da se odluka Ustavnog suda nikada ne izvrši….institucije su čvrsto u rukama onih koji sami samovoljno presuđuju  bez obzira na odluke Ustavnog i Vrhovnog suda i zakone (Kosova)”. Kao rezultat prekida razgovora Savet za zaštićene zone nije se sastajao tokom godine. Pomenuti sporazum je uključivao izgradnju zaobilaznice van granica zaštićene zone i posebnih lokalnih puteva unutar specijalne zaštićene zone. Ljiburn Aljiu, Ministar za okolinu, prostorno planiranje i infrastrukturu (i jedan od ko-predsedavajućih Saveta) javno se suprotstavio dogovorenom sporazumu rekavši da izgradnja zaobilaznice predstavlja opasan presedan”. Lokalne vlasti su nastavile dalju izgradnju puta van zaštićene zone, što po rečima SPC predstavlja pokušaj lokalnih vlasti da stvore situaciju u kojoj bi konačno stvorili uslove za svoje opravdanje za izgradnju (puta) unutar specijalne zaštićene zone”.

U izveštaju Stejt Departmenta se dalje navodi i sledeće:

“SPC i zajednica kosovskih Srba nastavili su da navode da u mnogim opštinama sa većinom kosovskog albanskog stanovništva, lokalne vlasti ne pružaju adekvatnu brigu za njihova groblja i da policija ne obezbeđuje dovoljnu bezbednost, dozvoljavajući povremene akte vandalizma. Prema pisanju medija na srpskom jeziku i SPC jedan broj grobova i krstova na pravoslavnom groblju u Orahovcu je uništenu u junu i oktobru. U julu mediji su izvestili o nedostatku brige, vandalizmu i skrnavljenju jednog broja crkava SPC i grobalja…. SPC je prenela da je 19 juna policija zaustavila autobus sa srpskim poklonicima i vratila grupu u Srbiju iako je granična policija bustila autobus da uđe na Kosovo. SPC je izjavila da su vlasti naredile poklonicima koji su nameravali da posete svetinje SPC i učestvuju u verskim službama da napuste Kosovo bez pružanja validnog obrazloženja i da takvo pokanšanje predstavlja kršenje verskih prava poklonika i prava na slobodu kretanja.”

U nastavku izveštaja govori se o drugim incidentima i problemima sa kojima se suočava SPC na Kosovu i Metohiji:

“10 maja SPC je izdala saopštenje u kome se navodi zabrinutost zbog incidenata pljačke i skrnavljenja nekoliko objekata na Kosovu, navodeći nedavni incident kamenovanja crkve Sv. Petke u Vitini i druge primere. SPC je rekla da je većina incidenata etnički i verski motivisana i kritikovala je kako je izjavljeno agresivnu retoriku protiv SPC koja dolazi od nekih najviših institucija Kosovskih Albanaca i političkih vođa, uključujući premijera Aljbina Kurtija i Ministra za okolinu, prostorno planniranje i infrastrukturu Ljiburna Aljiua, koji su doprineli ovim incidentima.  Predstavnik SPC je rekao medijskom portalu Kossev da su “žalbe kosovskim institucijama beskorisne jer je ovo nasilje proizvod agresivne retorike koja dolazi iz samog vrha kosovskih institucija, koje umesto da rešavaju probleme stanovništva, pitanja ekonomije i suočavaju se sa pandemijom Kovida, napadaju Srbiju najoštrijim rečima i kolektivno optužuju srpski narod i samu Crkvu”. U odgovoru glasnogovornik Kosovske policije u Gnjilanu rekao je za Kossev da ništa nije oštećeno u incidentu kod crkve Sv. Petke i da policija nadgleda situaciju iako nije otvoren krivični slučaj. SPC je takođe izrazila zabrinutost zbog provala i krađa u šest objekata SPC (crkava i pomoćnih zgrada) u toku deset dana u martu mesecu. Incidenti su se dogodili u Klokotu, Partešu, Gračanici, Peći i opštini Štrpce.”

Izveštaj Stejt Departmenta posebnu pažnju posvećuje i uvršćenju manastira Visoki Dečani na listu od sedam ugroženih najugroženijih spomenika u Evropi za 2021. godinu:

“U aprilu nevladina pan-evropska federacija za kulturno nasleđe Europa Nostra uključila je srpski pravoslavni manastir Visoki Dečani na listu od sedam naugroženijih objekata baštine u Evropi, navodeći rizike koji manastiru prete od projekata za lokalni razvoj. Najviši predstavnici vlade, uključujući predsednicu Vjosu Osmani i premijera kurtija odbacili su stav da je manastir ugrožen kao “jednostran” i “netačan” i zatražili su od organizacije (Europa Nostra) da ukloni manastir sa liste. U pismu organizaciji Europa Nostra Osmani i Kurti su izjavili sledeće: “Mi smo potpuno posvećeni zaštiti svih spomenika u našoj zemlji i naročito pravoslavnih crkava i manastira…. Opština dečani je u okviru svojg urbanističkog plana spremna da tretira prostor oko manastira Dečani sa posebnim prioritetom i visokim nivoom ozbiljnosti… Manastir Dečani je u dobrom stanju i uživa pune ustavne i pravne garancije, kao i potpunu bezbednost i bez ikakve je opasnosti koja bi mu pretila.” U junu je Evropa Nostra objavila odgovor na “neke neispravne i pogrešne informacije” koje su objavljene u drušvenim medijima i pružila je dodatno objašnjenje svoje odluke da uključi manastir Dečani na svoju listu. Europa Nostra je izjavila da je manastir na UNESKO listi Svetske kulturne baštine u opasnosti od 2006 i da “manastir ima poseban značaj za kulturni i duhovni identitet i nasleđe srpskog naroda” i da je takođe važan za sve građane Kosova, kao neprocenjiv element multikulturnog i multireligioznog nasleđa Kosova”. SPC je javno izjavila podršku odluci organizacije Europa Nostra i odbacila je stavove kosovskih zvaničnika rekavši da je manastir jedini verski objekat pod vojnom zaštitom na Kosovu…”