Stejt department o primerima antisemitskih incidenata u Srbiji

U izveštaju koji se odnosi na 2021. godinu napominje se i da Makedonska i Crnogorska pravoslavna crkva i dalje nisu bile registrovane i ističe se da je Vlada Srbije navela da ostaje pri politici da je priznavanje bilo koje druge pravoslavne crkve u nadležnosti SPC, prenosi Glas Amerike.

Kako se ističe, lideri dve islamske zajednice u Srbiji ponavljaju da, zbog stalnog spora, nijedna nije mogla da predstavlja celu muslimansku zajednicu u kontaktu sa vladom, što stvara poteškoće u koordinaciji zahteva za restituciju imovine i odabiru instruktora za veronauku u državnim školama.

Dodaje se da je u januaru jedna od islamskih zajednica tužila vladu Evropskom sudu za ljudska prava zbog registracije druge islamske zajednice.

„Vlada je nastavila da vraća imovinu bez naslednika i nepotraženu imovinu zaplenjenu tokom Holokausta i restituciju verske imovine oduzete 1945. godine ili kasnije, a nastavila je sa naporima da izgradi memorijalni centar Holokausta na Starom sajmištu, koji bi uključivao još jedan bivši koncentracioni logor u Beogradu, Topovske šupe“, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama.

Ukazuje se da su predstavnici nekoliko verskih grupa ocenili da vladina donacija od 2,4 milijarde dinara Srpskoj pravoslavnoj crkvi za završetak Sabornog hrama Svetog Save u Beogradu predstavlja favorizovanje te crkve.

U januaru, maju i junu nepoznate osobe pisale su antisemitske poruke i postavljale antisemitske postere na više zgrada u Novom Sadu i Beogradu, ukazuje se u izveštaju.

U maju su jevrejski lideri podneli prijave Republičkom javnom tužiocu i Ministarstvu unutrašnjih poslova protiv nepoznatih počinilaca koji lepe antisemitske plakate u centru Beograda, a antisemitska literatura je i dalje bila dostupna od neformalnih prodavaca putem onlajn platformi, konstatuje Stejt department.

U tekstu se citira i izveštaj Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), u kojem se navode slučajevi antisemitizma u objavama na internetu u vezi sa teorijama zavere, koje uključuju jevrejsku zajednicu i Izrael.

Manje netradicionalne grupe, uglavnom protestanti, ponovo su tvrdile da nailaze na kontinuirano nepoverenje i nerazumevanje javnosti. Rekli su da su neki veb-sajtovi, tradicionalni mediji i građani često žigosali male verske grupe kao „sekte“, što je izraz sa snažnom negativnom konotacijom u srpskom jeziku.

U izveštaju o verskim slobodama se podseća da je SPC 18. februara izabrala mitropolita Porfirija za novog patrijarha i ukazuje da je on javno naveo značaj međureligijskog dijaloga i odgovornost SPC da „prevaziđe polarizaciju“ među etničkim i verskim grupama.

U delu izveštaja o stanju verskih sloboda na Kosovu, navodi se da je kosovska policija saopštila da je tokom godine primila izveštaje o 87 incidenata, uglavnom klasifikovanih kao teške krađe, prvenstveno protiv islamskih ili verskih objekata ili groblja SPC, ali uključujući i jedan protiv rimokatoličke zajednice, i dodaje da je 2020. bilo 57 takvih incidenata.

Ustavni sud je u septembru prosledio državnom tužiocu kontinuirano odbijanje vlade da primeni odluku tog suda iz 2016. kojom se Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznaje vlasništvo nad zemljištem oko manastira Visoki Dečani.

Kao odgovor na vladino kontinuirano nesprovođenje te odluke i dogovora o radovima na putu iz 2020. godine u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani, SPC je u maju prekinula zvaničnu komunikaciju sa vladom, navodi Stejt department.

U izveštaju se citira i saopštenje SPC da je policija u junu, bez ikakvog objašnjenja, naredila da se autobus sa srpskim hodočasnicima SPC vrati u Srbiju.

Izveštaj sadrži i osvrt na incident iz juna, kada je jedan crnogorski državljanin skandirao „Ubij Albance“ na skupu članova SPC na proslavljanju Vidovdana, kod spomen obeležja Gazimestan kod Prištine. Sud u Prištini osudio ga je na novčanu, umesto na zatvorsku kaznu, i zabranio mu ulazak u zemlju na pet godina, stoji u izveštaju.

U izveštaju se, takođe, podseća se da Ustav Kosova zabranjuje versku diskriminaciju i predviđa slobodu veroispovesti, ali da zakon ne predviđa način da verske grupe steknu pravni status. Nacrt zakona kojim bi im se dao takav status podnet je parlamentu 2020. godine, ali je ostao je na čekanju do kraja godine.

Službenici Ambasade SAD nastavili su da podstiču vladu da donese amandmane kojima se dozvoljava verskim grupama da steknu pravni status, da sprovodi mehanizme za zaštitu slobode veroispovesti i zakone i sudske odluke koje se odnose na verske objekte SPC, kao i da rešavaju imovinske sporove SPC.

U delu izveštaja o Crnoj Gori podseća se da su verska diskriminacija i govor mržnje zabranjeni zakonom, a da su 26. januara stupile su na snagu izmene i dopune zakona o verskim slobodama, kojima su ukinuti zahtevi da se postojeće verske grupe registruju radi sticanja pravnog statusa i da verske grupe daju dokaz o vlasništvu nad određenom verskom imovinom kako bi zadržale pravo na nju.

Srpska pravoslavna crkva oštro se protivila tim zahtevima, navodi Stejt department, dodajući da se policija sukobila sa pojedincima koji su protestovali zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Srpske 5. septembra na Cetinju.

SPC je saopštila da su demonstranti, koji su imali podršku predsednika Mila Đukanovića i ključnih članova političke opozicije u odnosu na Vladu, pokušali da ugroze njena verska prava, a opozicioni lideri i pro-opozicioni mediji kritikovali su policiju zbog prekomerne upotrebe sile, podseća se u izveštaju.

Ukazuje se da Vlada ponovo nije preduzela nikakve korake da reši sporove SPC i Crnogorske pravoslavne crkve oko vlasništva nad 750 pravoslavnih objekata koje drži SPC.

Stejt department navodi i da je tokom godine bilo incidenata vandalskog napada na bogoslovsku školu SPC i manastir na Cetinju, kao i prijava govora mržnje prema muslimanima i evangelističkim hrišćanima.

Privatnici su na društvenim mrežama objavljivali kritičke komentare ili omalovažavajući materijal i o SPC i o MPC, pa su SPC nazivali ratnim zločincima, a MPC konstruktom države, navodi između ostalog Stejt department.