Stejt department o sprečavanju trgovine ljudima: Srbija ne zadovoljava standarde, ali trudi se da to učini

Kako prenosi Glas Amerike u izveštaju za 2021. godinu se navodi da je vlada pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije Kovida 19 na njene kapacitete za borbu protiv trafikinga, i da zbog toga ostaje zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije.

Napori Srbije, kako se navodi, obuhvatali su izricanje većeg broja presuda krijumčarima i identifikaciju većeg broja žrtava.

Vlada je takođe uložila više resursa u Centar za zaštiitu žrtava trgovine ljudima (CPTV), a sudije su odobrile „status posebno osetljivih svedoka“ za veći broj žrtava, navodi Stejt department.

Takodje ističe da je vlada organizovala kampanje za podizanje svesti u pogledu trafikinga i da je, između ostalog, finansirala takmičenje za medijske projekte o tom pitanju.

U izveštaju se međutim ocenjuje da nije ispunjen minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti.

Izdvaja se nedostatak proaktivnih napora vlade kada je reč o identifikaciji žrtava, zatim nedostatak sredstava i osoblja u CPTV-u za adekvatnu pomoć žrtvama, te zatvaranje centra za hitni prijem žrtava zbog problema povezanih sa pandemijom i nemogućnosti da dobije dozvolu.

Vlasti su, kako ocenjuje Stejt department, kažnjavale veći broj žrtava i nisu štitile njihova prava tokom sudskih postupaka.

Savet za borbu protiv trgovine ljudima se nije sastajao, a saučesništvo zvaničnika u krivičnim delima povezanim sa trafikingom i dalje zabrinjava, navodi se u izveštaju.

Srbiji se između ostalog preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osudi krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici, i da izrekne adekvatne kazne. Takođe bi trebalo da poveća napore za proaktivnu identifikaciju žrtava i među migrantima, pojedincima u industriji seksa, izbeglicama, azilantima i maloletnom decom koja prose na ulicama.

Preporučuje se i izdvajanje adekvatnih sredstava za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima da bi zvanično identifikovao i zaštitio žrtve i za nevladine organizacije koje pomažu žrtvama.

Među preporukama su i zaštita privatnosti žrtava, obezbeđenje pravnih zastupnika, obuka istražitelja, tužilaca i sudija i uspostavljanje mehanizama za prosleđivanje slučajeva obučenim sudijama i tužiocima.

Preporučuje se i puna implementacija smernica za sprečavanje kažnjavanja žrtava trgovine ljudima za krivična dela koja su direktan rezultat trafikinga.

Žrtve trafikinga u Srbiji su žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku.

Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru gradjevinarstva, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksembrug, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom.

Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Hrvatske, Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije koje su u tranzitu kroz Srbiju ili nisu u mogućnosti da je napuste, potencijalne su žrtve trgovine ljudima, konstatuje se u izveštaju Državnog sekretarijata.

Kosovo je prema izveštaju Stejt departmenta, takođe zemlja druge grupe koja ne zadovoljava u potpunosti minimum standarda u eliminaciji trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to uradi.

I Vlada Kosova je, kako se ocenjuje, pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije na borbu protivv trafikinga.

Ti napori su obuhvatali usvajanje novih standardnih operativnih procedura da bi se povećala efikasnost krivičnog gonjenja odgovornih, te povećanje resursa za zaštitu žrtava, uključujući sredstva za skloništa za žrtve trgovine ljudima, kojima upravljaju nevladine organizacije i vlada.

Međutim, ističe se da vlada nije ispunila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti – osudila je manji broj krijumčara, a sudije i dalje nisu izrekle adekvatne kaze osuđenima, nije bilo smernica za identifikaciju žrtava prisilnog prosjačenja, naročito dece, a zbog pandemije se nisu redovno održavali sastanci Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima, dok nije usvojena ni nacionalna strategija za 2020-2024.