Pet meseci od masovnog ubistva u „Ribnikaru“: Ko će biti novi direktor škole i kakva je sudbina zgrade?

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, Vlada Srbije je izašla u susret zahtevu zaposlenih u „Ribnikaru“ da novi v. d. bude iz kolektiva, što je podržao i Savet roditelja.

Ime nove v. d. direktorke je dogovoreno, ali ni sindikat, ni Savet roditelja nisu želeli da otkrivaju njeno ime dok joj ne stigne rešenje.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanje Danasa kada će nova v. d. direktorka stupiti na dužnost.

Nezvanično, očekivalo se da rešenje stigne danas, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili potvrdu da se to i desilo.

Zaposleni očekuju da naredni korak bude imenovanje Školskog odbora, budući da, kako kažu, više nema razloga da postoji privremeni organ upravljanja i da se u naredna tri meseca raspiše konkurs za direktora škole.

Za sada se spekuliše da bi nova v. d. direktorka trebalo da bude izabrana i na predstojećem konkursu.

U međuvremenu, jedno od glavnih pitanja u školi i dalje je sudbina školske zgrade, tačnije dela objekta u koji se ulazi iz Ulice kralja Milutina i koji je zatvoren za korišćenje.

U prethodnom periodu pojedini roditelji su se oglašavali u medijima i ukazivali da je deo škole sa ulazom iz Ulice Svetozara Markovića u kojem se izvodi nastava neuslovan, iako je pre početka školske godine urađena delimična rekonstrukcija.

Sredinom septembra Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete je upućen dopis da se omogući korišćenje prvog i drugog sprata u delu objekta koji je sada zatvoren za upotrebu, s tim da se ulaz iz Kralja Milutina i prizemlje gde se dogodilo masovno ubistvo ne upotrebljava.

– Nastavničko veće, sindikat škole i Savet roditelja su se saglasili da se Vladi uputi apel sa molbom da se do početka rekonstrukcije dela škole koji je sada zatvoren, omogući korišćenje prvog i drugog sprata jer se u tom delu zgrade nalaze kabineti, budući da je deo zgrade u kome se sada odvija nastava skučen. Mi jesmo pristali da školska godina počne u delu objekta u koji se ulazi iz Ulice Svetozara Markovića, ali je uslov bio da već 1. septembra krenu radovi u drugom delu zgrade da bismo početkom sledećeg polugodišta počeli da funkcionišemo. Kako radovi nisu ni počeli, a do odluke o izgledu budućeg memorijalnog centra može da prođe i godina ili dve, tražili smo da se koriste prvi i drugi sprat – kaže za Danas Igor Đorđević, predsednik Saveta roditelja u „Ribnikaru“.

On navodi i da se Savet roditelja neće mešati u pitanja koja se tiču memorijalnog centra.

Koliki deo škole treba da zauzima buduće memorijalno obeležje je kamen spoticanja među različitim grupama roditelja još od letos.

Mediji su ranije objavili pismo koje je Savet uputio predsedniku Srbije i premijerki u kome oni navode da je neprihvatljivo da više od polovine školskog prostora bude odstranjeno i pripojeno memorijalnom centru.

Na to su reagovali roditelji ubijene dece, koji smatraju da sugestija Saveta roditelja, njihova dobra volja i odobrenje da se centar „ograniči na kabinet za istoriju i ”eventualno deo hodnika” ukazuje na potpuno odsustvo spoznaje šta se desilo 3. maja u školi.

Roditelji ubijene dece nisu se zvanično oglašavali nakon što je objavljeno da je zajednički dopis Saveta roditelja, sindikata i nastavničkog veća upućen Vladi i Ministarstvu prosvete.

Povodom brojnih dezinformacija oko budućnosti OŠ „Vladislav Ribnikar“ i memorijalnog centra, Nina Kobiljski, majka ubijene devojčice Eme, je objasnila kako ona vidi situaciju u koju su dovedeni svi i roditelji ubijene dece i roditelji dece koja i dalje pohađaju ovu školu.

Njenu objavu sa Fejsbuka preneo je portal Javni servis.net.

Ona je napisala da memorijalni centar nije mesto “utehe” koje se podiže kako bi članovi porodica imali “utočište” za plakanje.

„Memorijalno-edukativni centar bi trebalo da bude potreba društva koje vapi za ozdravljenjem kroz radionice, edukacije i predavanja deci, mladima i porodicama. To svakako nije “ukleta soba” ili “kutak”. Memorijalno-edukativni centar bi trebalo da je institucija od nacionalnog značaja i odluku o njegovom postojanju i sadržaju treba da donese Vlada RS nakon stručne analize multidisciplinarnog tima (psihologa, pedagoga, sociologa, istoričara, umetnika, arhitekata, dečijih pisaca, pravnika, itd…)“, napisala je, između ostalog Nina Borović Kobiljski.

Hana Korać, psihološkinja i članica Radne grupe za mentalno zdravlje i bezbednost mladih, rekla je za Kurir da ne treba žuriti s memorijalnim centrom.

„Proces tugovanja i oporavka traje. I ne možete siliti. Memorijalni centar treba da postoji zbog nas kao društva. Vlada će verovatno uskoro oformiti komisiju koja će prikupljati idejna rešenja, a kada država bude imala predloge, prvo će ih izneti roditeljima ubijene dece“, navela je Korać.