Foto: Shutterstock/Nenad NedomackiU medijima često „nalećemo“ na istraživanja javnog mnjenja čiji rezulati kažu, na primer, da je većina građana Srbije za članstvo u BRIKS-u, dok je manje od polovine za ulazak u Evropsku uniju. Koliko su takva istraživanja i ostala istraživanja javnog mnjenja relevantna, ima li problematičnih, na šta bi obični ljudi trebalo da obrate pažnju, otkrivaju sagovornici Danasa.
Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i koordinator Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja Zoran Gavrilović, kaže za Danas da je jedan od osnovnih problema to što se istraživanja sprovode u ambijentu kontrolisanih medija.
„To znači da ispitanici koji učestvuju u istraživanjima nemaju sve tri komponenete koje su potrebne da bi se doneo relevantan stav, a to su tačna informacija, interes ondnosno motivacija i emocija“, kaže Gavrilović.
Takođe, kako tvrdi Gavrilović, zbog kontrolisanih medija ljudi su zatrpani određenim stereotipima koji su posledica propagande i njihova motivacija za učešće u političkom životu je sve manja.
„U ambijentu kada imamo kontrolisane medije i ,što bi se reklo, suspendovanu javnost, istraživanja javnog mnjenja se pretvaraju u sredstvo za monitornig propagande“, ističe Gavrilović.
Prema istraživanjim koja je BIRODI sproveo 2019. i 2023. godine, 50 odsto ispitanika je potvrdilo stav da danas u Srbiji nije pametno reći ono što mislite.
Kako kaže Gavrilović, istraživanja javnog mnjenja se, uglavnom, sprovode na stručan način ali je sporna interpretacija sadržaja i rezultata istraživanja.
„Kod nas imate predsednika republike koji je i kreator i tumač rezultata, a za to nema stručno obrazovanje niti je član profesionalne zajednice, a to mu dozvoljava agencija koja mu radi istraživanja“, priča Gavrilović.
On dodaje da su istraživanja te agencije kvalitetna, ali je problem to što oni dozvoljavaju da ih tumači Aleksandar Vučić koji nije istraživač i to radi na način suprotan kodeksu.
„U Srbiji se istraživanja javnog mnjenja ne prezentuju po međunarodnim standardima, a tu, pre svega, mislim na kodekse Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja (WAPOR) i EOSMAR-a, što znači da se ne objavljuju informacije: ko je naručilac istraživanja, ko je korisnik istraživanja, kad je istraživanje sprovedeno i kojom tehnikom“, objašnjava Gavrilović.
Kao jedan od najvećih problema Gavrilović naglašava i to što se istraživanja javnog mnjenja u Srbiji svode na istraživanje rejtniga političkih stranaka, a uloga ovih istraživnja treba da bude sasvim drugačija.
„Uloga istraživanja javnog mnjenja jeste da pomognu takozvanoj deliberaciji u društvu, odnosno razgovoru o bitnim pitanjima i da se sagleda ono što radi vlast, da građani mogu da kažu svoje stavove i da prosto predlože nešto. Znači istraživanje javnog mnjenja je sredstvo komunikacije između aktera u javnosti“, objašnjava Gavrilović.
Glavni istraživač Demostata, Srećko Mihailović, navodi za Danas da što se tiče istraživanja javnog mnjenja u Srbiji ne postoji jedna jako bitna stvar, a to je to je stručna i javna kritika istraživanja javog mnjenja.
„Jednostavno istraživači neće da se zameraju jedni drugima, prećutkuju slabosti svojih kolega“, tvrdi Mihailović.
Pored nepostojanja stručne i javne kritike Mihailović kao problem naglašava i neadekvatno obrazovanje istraživača.
„Mi, osim na dva ili tri fakulteta, nemamo predmete metodologije, koje drže ljudi koji zaista poznaju uzorkovanje, i sve ono što podrazumeva istraživanje javnog mnjenja. Banalna je stvar da redovan profesor na Fakultetu političkih nauka ne zna ni šta je prosto sugestivno pitanje, a kamoli nešto složenije“, priča Mihailović.
Poput Zorana Gavrilovića i Mihailović daje veliki značaja problematičnoj i neadekvatnoj prezentaciji i interpretaciji rezultata istraživanja Javnog mnjenja u Srbiji.
„Istraživači se retko usuđuju da daju interpretaciju svojih nalaza, pre svega, zbog toga da ne bi došli u sukob sa naručiocem. Onda oni naručiocu daju samo kvantitativne podatke i njemu prepuštaju interpretaciju“, kaže Mihailović.
Ovo predstavlja problem jer naručioci istraživanja uglavnom nisu stručna lica i nastoje da interpretiraju rezultate istraživanja onako kako njima odgovara.
„Istraživač i naručilac su na tržištu, na tom tržištu je glavni gazda onaj koji plaća. Dakle, on može od realizatora istraživanja da traži svašta, a na samom istraživaču je da li će da prihvati to ili neće“, priča Mihailović.
Ipak, Mihailović kaže da nije spreman da tvrdi da postoje namerna lažiranja rezultata istraživanja u Srbiji. Problem je što rezultate tumače nestručna lica.
Dakle, nameće se zaključak da istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nisu u funkciji deliberacije i dijaloga u društvu nego propagande i promocije vlasti i prezentuju se suprotno međunarodnim standardima, takođe ne postoji strukovno udruženje koje će to da kontroliše. To su tri stuba problema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
