Stekao sam utisak da Karadžić iskreno želi da ode

– Nisam se nudio ni gurao za tu funkciju. Ne zato što je smatram nebitnom ili zbog toga što mi manjka ambicija, znanja i iskustva, jer sam sa 38 godina bio najmlađi predsednik jednog nacionalnog Saveza u Evropi, već zato što imam prečih poslova i prioriteta u mom OFK Beogradu. Međutim, saslušao sam ljude koji su mi se obratili s tom idejom i na kraju razgovora prihvatio da stanem na čelo Zajednice, ali samo pod uslovom da svi klubovi budu za mene. Nisam hteo preglasavanjem do predsedničkog mandata – kaže (u više navrata) predsednik OFK Beograda i Karadžićev prethodnik na čelu FSS

Da li vam je ova promocija istovremeno donela i status potpredsednika FSS, kao što je ranije bio slučaj?

– Nisam automatski postao potpredsednik, jer nikada nije postojao statutarni propis koji bi spajao te funkcije, već samo takva praksa. Ne znam ni da li ću to biti. Ne pita se samo Karadžić za to. A ni ja.

Očekujete li da predsednik FSS dobije oponenta na Skupštini FSS sledećeg meseca, posle odustajanja Dejana Stankovića? Ima li naš fudbal sposobnog, poštenog i poštovanog čoveka koji bi mu stao na „crtu“?

– Citiraću legendarnog Miljana Miljanića, „igrač se pravi pet godina, trener 10, a funkcioner 15 godina“. A mi sve osporavamo, rušimo i provlačimo kroz „blato“. Ovde svako svakoga može da ocrni u medijima, protiv svakoga može da bude podneta krivična prijava, svako može biti uhapšen… Ni Miljanić nikada nije bio dovoljno cenjen u Srbiji kao u inostranstvu, a on je nešto najbolje što je naš fudbal imao. Zato mi je teško na taj način da pričam o bilo čijem poštenju.

Ako dođe do glasanja, hoćete li dići ruku za Karadžića? Ili je i vama jasno da FSS neće menjati predsednika, jer nema boljeg, mada je on sam bio najavio povlačenje?

– Uvek ću se zalagati za kritičnu misao. To što je prošlo vreme podela fudbalske Srbije na Toletovu i Terzinu ne znači da ne smemo i nećemo kritikovati bilo čiji rad, ako bude razloga za to. To važi i za moj fudbalski angažman. A što se tiče Karadžićevog eventualnog odlaska, zaista sam, iz razgovora s njim, stekao utisak da iskreno želi da se povuče.

Na šta ste mislili kada ste poručili da nas čeka „pakleno proleće“?

– Dve stvari sam imao na umu kada sam to rekao. Prvo, klubovi su nam na ivici egzistencije i do kraja prvenstva će se boriti da prežive. A gde je manjak novca tu je višak nervoze. Drugo, liga nam je takmičarski izuzetno neizvesna. Kandidati za titulu su na maloj bodovnoj distanci, a maltene svi ostali se bore za opstanak. Što logično sluti velike tenzije.

Kako mislite da obuzdate tu nervozu i tenziju?

– Moramo svi da radimo na sebi. Da se civilizovano ponašamo i komuniciramo, a ne da reagujemo kao životinje, nagonski i samo kada (mislimo da) smo ugroženi.

S obzirom na to da stvari u praksi izgledaju drugačije, planirate li mehanizme kojima ćete disciplinovati aktere fudbalskog života u Srbiji?

– Imam(o) u planu potpisivanje džentlmenskog Memoranduma o razumevanju, poverenju i poštovanju. Da prestanemo da se u krug prozivamo i optužujemo.

Na koji način mislite da pomognete klubovima da prežive?

– Volim da kažem da je stanje u sportu samo odraz prilika u društvu, ali isto tako ističem da ne mora deliti sudbinu ekonomije i privrede, jer je već oslonjen na Evropu. Dokle god nam klubovi nemaju vlasnika i to jakog, kao Čukarički, spas će biti u „izvozu“ sportista, našeg najtraženijeg i najkonkurentnijeg „proizvoda“ van granica. Moj OFK Beograd je savršen primer za to. Nemamo dovoljno para za sva ulaganja koja bismo želeli, ali zato godišnji budžet od 1.600.000 evra namirujemo samo i isključivo iz sopstvene „proizvodnje“. Za poslednjih 17 godina nismo uzeli nijedan dinar od poreskih obveznika. A pošto to sve košta onda mora i da se prodaje. Priča o masovnom odlasku sve mlađih igrača iz srpskog fudbala je zamena teza.

Šta to onda konstantno urušava kvalitet naše lige ako ne odlasci najboljih?

– To je tema za opsežnu i duboku analizu. Činjenica je da poslednjih tri, četiri godine tako zarađen novac nije dovoljno reinvestiran, ulaganjem u skauting službu, obuku stručnjaka, trening kampove… Imajući to u vidu, pre izbora na ovu funkciju, poslao sam klubovima plan izrade „Strategije razvoja profesionalnog fudbala u Srbiji“. Potrebna su nam sistemska rešenja.

Kritikujući rad Karadžića spočitali ste mu između ostalog da „aminuje pljačke i otimačinu u prvenstvu“. Kako mislite da se (iz)borite za regularnost takmičenja?

– Zvanična preporuka zvaničnog udruženja kladionačara Evrope da se klade na srpsku ligu, jer je najteža za pogađanje rezultata, jasno isključuje dogovaranje na relaciji klub – klub. Ali, to ne znači da nema različitih propusta i grešaka. Ima ih i u najjačim i najuređenijim prvenstvima i UEFA takmičenjima. Još principijelnije ćemo raditi na njihovom detektovanju i sankcionisanju.

U vezi s tim, ocenite suđenje u našem fudbalu. Je li ono zaista katastrofalno, mnogo bolje nego što mislimo ili je istina negde između?

– Imamo generalno gledano dobro suđenje. Postoje, međutim, pojedinačne greške. Namerne ili nenamerne. Smatram da u slučaju prvih treba oštrije nego do sada reagovati, naročito ako ih isti ljudi ponavljaju. Njih bi trebalo skidati sa sudijskih lista, a ne suspendovati na nekoliko utakmica – poručuje Terzić, protiv kojeg se vodi sudski postupak zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja prilikom prodaje nekih bivših igrača „romantičara“.

Katanac na fudbal ako ne odemo na EP

Posle neodlaska na šampionat Evrope u Poljskoj i Ukrajini 2012. i kraha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu ovog leta, jasno je da bi propuštanje EP u Francuskoj 2016. bio fatalan po budućnost našeg fudbala.

– Preskakanje dva vezana velika takmičenja nanelo nam je dosta štete, ne samo u finansijskom smislu, pošto svi mi na ovaj ili onaj način zavisimo od rezultata A reprezentacije. Ako bismo, ne daj bože, izostali i sa EP u Francuskoj, mogli bismo da stavimo katanac na fudbal u Srbiji.

Nikada veća ponuda za selektora

Suprotno opštem uverenju da je fudbalska Srbija deficitarna s trenerima od imena, znanja, zavidne radne biografije i integriteta, naš sagovornik tvrdi da nije nikada bila veća ponuda kandidata za selektora A tima, posle odlaska Siniše Mihajlovića u Sampdoriju.

– Bez posla su Miroslav Đukić, Aleksandar Stanojević, Dragan Stojković, Dragan Okuka, Radomir Antić, Ljubiša Tumbaković.. Ali, neću vam reći ime mog favorita.