Stepanović: Gušenje svake kritičke reči, pitanja i pisanja, podignuto na još viši nivo

„Nije dovoljno da vas okarekterišu kao strane plaćenike i domaće izdajnike, da vas razvlače po takozvanoj žutoj štampi, a to su zapravo, nažalost, njihovi službeni glasnici, nego moraju da kažu nadrealnu stvar da vi finansirate međunarnodni terorizam, pošto domaćeg, koliko znam, nema”, ukazala je Stepanović u serijalu razgovora Presstup.

Budući da se i sama nalazi na tom spisku, ona je rekla da se oseća „nenormalno” svaki put kada mora da komentariše postupak koji je pokrenula Uprava za sprečavanje pranja novca.

Mesec dana od početka istrage, kako je podsetila, objavljen je „nesuvisli odgovor” Uprave i „nekog tamo direktora Željka Radovanovića”, u kojem piše da je ona pokrenuta zbog saradnje Srbije i međunarodih sporazuma sa Međunarodnim telom za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma (FATF).

Stepanović smatra da je posebno „nadrealno” to što su nevladine organizacije i mediji postali predmet istrage, jer se na listi FATF donedavno nalazila Srbija, „sa Irakom”, dok su pre nje sa liste skinute „države kao što su Vanuatu i Mauritanija”.

Ona je ocenila da je medijska scena u Srbiji „kao nožem podeljena” i konstatovala da su prorežimski mediji u direktnom ili indirektnom vlasništvu, i pod direktnom kontrolom vlasti.

Prema njenom stavu, to „nisu mediji, nego PR servisi”, dok se Javni servis „srozao” ispod svakog nivoa koji je očekivala.

Stepanović je istakla da postoji „šačica” slobodnih i profesionalnih medija za koje ne zna kako su do sada opstali, ali se „bukvalno mogu izbrojati na prste”.

Situacija na medijskom tržištu, ista je kao i na medijskoj sceni, upozorila je ona i predočila da su „budžeti velikih kompanija strogo kontrolisani”.

„Poneka kompanija može da se oglašava u nekom od slobodnih medija, ali to ni iz daleka nije dovoljno da oni opstanu. Štampani mediji nikada nisu mogli da žive od prodaje, a naročito sada, i svi zajedno, ovo malo što ih ima, zavise od međunarodnih projekata i projektnog finansiranja”, objasnila je Stepanović.

Kako je primetila, i država „malo” finansira medije, ali bi „velika tema” bila objašnjavati na koji način to čini.

Zbog projektnog finansiranja stranih donatora, koji finansiraju i državu Srbiju, napomenula je Stepanović, „doživite da vas država stavi na stub srama, kao strane plaćenike i domaće izdajnike, kao devedesetih godina”.

Za takvo stanje u medijima „niko drugi”, sem vlasti, ne može biti odgovoran, ukazala je Stepanović i objasnila da ona ne može da bude odgovorna, jer jedva uspeva da isplati plate ljudima i da preživi.

Zbog toga i smatra da je „odgvorna vlast, koja već patološki pokušava na svaki način da uguši, ućutka i zatvori i najmanji glasić, ne samo kritike, nego i postavljanja pitanja”.

„Oni misle da novinari služe da im drže mikrofon i da bez pogovora slušaju njihove priče, tirade i netačne stvari, jer su neopterećeni činjenicama”, rekla je Stepanović.

Kako je ilustrovala, vlast svako iole normalno pitanje, što je novinarski posao, „doživi kao uvredu i uzvrati salvom neprimerenih komentara”.

Stepanović „ne ume” da odgovori na pitanje da li među novinarkama i novinarima postoji solidarnost, jer „razni ljudi sebe nazivaju novinarkama i novinarima”.

Za neke od njih ona misli da nisu novinari „nego službenici Vlade” ili da su zaposleni da propagiraju ili da su „ljudi koji potpuno krše sve novinarske, pa čak i moralne kodekse” i zakone.

„Oni nisu solidarni sa mnom i ne mogu da budu. Tu solidarnosti nema, niti bih ja sa njima ili sa tim što rade bila solidarna. I solidarnost je podeljena, solidarni su novinari koji se i dalje profesionalno bave novinarstvom i koji se osećaju kao poslednji Mohikanci i otprilike se pitaju ‘šta mi sada ovde radimo”, naglasila je Stepanović.

Ona je zaključila da „ovi sa druge strane” uopšte ne shvataju, ili se prave da ne shvataju, da „to što rade nije novinarstvo”.